PROGRAM OBUKE UČITELjA: “Da kod učitelja svako uči radosno i lako”

REZIME
U okviru Projekta stručnog usavršavanja Zimski sureti učitelja Srbije realizovan je i program: Da kod učitelja svako uči radosno i lako. Program je osmišljen kao dvosatna radionica na kojoj se polaznici informišu o osnovama holističkog pristupa u nastavi.
Radne aktivnosti u toku realizacije progarma bile su usmerene u pravcu pružanja osnovnih teorijsko-naučnih pretpostavki i demonstraciji konkretnih aktivnosti koje se mogu koristiti u svakodnevnom radu sa učenicima. Od teorijskih tema obrađuje se pojam „holistički pristup nastavi”, mesto i uloga škole i učitelja u savremenoj nastavi, saznajni procesi i Teorija višestruke inteligencije Hauarda Gardnera (Howard Gardner). Time se polaznicima prbližavaju polazni principi neophodni za razumevanje smisla i svrhe konkretnih aktivnosti.
Od aktivnosti koje se mogu koristiti u svakodnevnom nastavnom radu obrađuju se razne didaktičko-edukativne igre kojima se posdtiče i razvija kreativnost, motivacija, pozitivna radna atmosfera, afirmišu ljudske vrednosti, poboljšava kvalitet nastavnog procesa i učenja.
Program je ocenjen veoma visokim ocenama, kako od strane polaznika obuke, tako i od strane stručnih organizacija koje su pratile realizaciju.

KLjUČNE REČI
Dete, Učitelj, Nastava, Celovitost, Razvoj

1. UVOD
1.1. Opšte polazište
U savremenom društvu obrazovanje i vaspitanje dece je društveno organizovan i kontrolisan proces koji se realizuje u okviru školskog sistema. Od svog nastanka, pa do danas, škola je tražila optimalne načine prenošenja znanja i umenja. Ti načini uvek su bili odraz pedagoške svesti i društvenih okolnosti. Današnja škola zasniva se na naučnim pogledima koji su formirani u ranijim etapama društvenog razvoja i sve teže odgovara na zahteve društva i vremena. Zato je poslednjih godina došlo do razvijanja snažne inicijative stručnog usavršavanja nastavnog kadra.
Stručno usavršavanje postalo je obaveza svakog nastavnika. Organizovano je tako da se njime bave stručne institucije na raziličitim nivoima. Pored stručnih institucija i organizacija čiji je osnivač država, stručnim usavršavanjem nastavnika bave se i brojna stručna udruženja i savezi. Obrazovanje plus je jedna od organizacija koje su osnovali nastavnici praktičari sa ciljem da se pruži doprinos razvoju obrazovanog društva u kojem se neguju ljudske vrednosti.
1.2. Razvojni put programa Da kod učitelja svako uči radosno i lako
Od septembra 2008. pa do juna 2009. godine, u saradnji Obrazovanja plus sa Društvom učitelja Beograda i Savezom učitelja Srbije, realizovan je Program obuke učitelja prvog razreda pod nazivom Holistički pristup u radu sa decom u prvom razredu. Autori, koordinatori i realizatori obuke bili su Snežana (Žana) Borisavljević i Miša Petrović. Program je pohađalo 27 učitelja iz 18 osnovnih škola. Tokom više od 200 sati obuke iscrpno je obrađivano više tema iz oblasti uspešnog realizovanja nastave. Učiteljima su prezentovane brojne aktivnosti koje mogu da se koriste u praksi, nakon čega je vršena primena naučenog u neposrednom radu i razmena iskustava.
Sam program bio je jedinstveno iskustvo za učitelje jer su celu jednu školsku godinu proveli na zajedničkom zadatku, družili se, učili i razmenjivali stečena iskustva. Vrlo brzo znanja stečena tokom obuke postala su svakodnevna praksa. Kada je program obuke grupe realizovan u celosti, shvatajući vrednost samog programa za neposredan nastavni rad, nekoliko polaznika se odlučuje da pohađa i program obuke za trenere, to jest realizatore stručnog usavršavanja. Tako je formiran stručni tim koji je, kao jednu od aktivnosti, osmislio i realizovao program „Da kod učitelja svako uči radosno i lako” (u daljem tekstu: program).
Program je prilagođen zahtevima Projekta stručne obuke Zimski sustreta učitelja, i realizovan je u vidu dvosatnih radionica, početkom 2010. godine u 10 gradova Srbije (Novi Sad, Beograd, Požarevac, Leskovac, Pančevo, Kruševac, Kragujevac, Paraćin, Kula i Loznica).
2. PM: Da kod učitelja svako uči radosno i lako
2.1. Pojmovna određenja
Svi progami Obrazovanja plus se zasnivaju na holističkom pristupu. Poslednjih godina termin „holistički” se čuje relativno često u stručnim krugovima, a najčešće kada se govori o medicini. Holistički znači celovito. Reč „houl” (whole) na engleskom, a „holos” na grčkom, znači celo. Holistički pristup podrazumeva da se predmetni fenomen ne posmatra kao u vakumu, izolovano od okolnosti i sredine u kojoj se nalazi, već da se posmatra kao deo celine kojoj pripada, u sveukupnim odnosima sa drugim delovima sa kojima je povezan.
2.2. Holistički pristup u obrazovanju
Holističkim pristupom u obrazovanju naziva se teorijsko-praktična realizacija nastavnog procesa koja podrazumeva celovito i sveobuhvatno uvažavanje osobenosti ličnosi učenika, osobenosti saznajnih procesa, konkretnih uslova u kojima se živi i radi. Suština pristupa je u tome da se u proces obrazovanja uključuje celo ljudsko biće, sa svim aspektima koje u sebi ono nosi. Jedan od polaznih stavova je da je učenika moguće u celosti razumeti samo ako se njegova ličnost posmatra u kontekstu porodice u kojoj se vaspitava, odeljenja u je raspoređen, mesta u kojem živi, vremena u kojem odrasta itd. Sa druge strane, učenik se posmatra i kao ljudsko biće u razvoju koje se sastoji od fizičkih, emocionalnih, intelektualnih, socijalnih, duhovnih i drugih aspekata egzistencije. Svi ovi aspekti međusobno utiču jedan na drugi.
Ključni momenat u holističkom pristupu je polazište da se proces učenja uspešnije realizuje kada je u taj proces uključeno što je moguće više aspekata ljudskog bića. Pri tom se polazi od tvrdnje da je proces učenja uspešniji kada je nastavni proces organizovan tako da zadovoljava potrebe učenika na fizičkom, emocionalnom, intelektualnom, duhovnom i na svim drugim nivoima, koji se u konkretnim uslovima pojavljuju.
2.3. Uloga škole i učitelja

Škola je uvek u nekom okruženju i povezana je sa njim na više načina. Uloga i zadaci škole se posmatraju i razmatraju u kontekstu njenog odnosa sa drugim sistemima kojima pripada, ili sa kojima je povezana, od društvene zajednice pa do porodice. Polazi se od toga da je svaka škola različita i na svoj način osobena. To zavisi od odlika područja u kojem se nalazi, brojnosti učenika, strukture i kvaliteta radnog prostora, stepena ekonomske razvijenosti okruženja, infrastrukture, tehnologije, prisustva medija, mikroklime i brojnih drugih faktora koji kvalitativno utiču na njen rad. Sa tog aspekta škola ima zadatak da svoj rad prilagodi konkretnim uslovima i oklnostima, sve u cilju obezbeđenja zadovoljenja konkretnih obrazovnovaspitnih potreba učenika. Kada je taj zadatak škole valjano realizovan onda je ona u poziciji da kvalitetno realizuje svoju osnovnu ulogu koja glasi: Pripremiti decu za život u svetu odraslih.
Uloga učitelja je da obezbedi uslove i klimu u kojima svaki učenik može razviti svoje kvalitete. Dakle, uloga učitelja nije samo jednostavno prenošenje znanja i veština, već i obezbeđenje uslova i podrške za celovit socijalni, psihološki i emotivni razvoj. Prva stepenica na tom putu je lični primer. Da bi dete verovalo u sebe, u život i snove, potrebno je da takav model vidi u svom učitelju. Ako je učitelj obeshrabren, razočaran, bezvoljan on ne može biti pozitivan uzor deci, jer će im preneti i usaditi stavove koje će tokom daljeg života sa mukom prevazilaziti.

Osnovne smernice u toku rada su:
• osećanje poštovanjea i osećaj pripadnosti svih učenika zajednici,
• izbegavanje homogenizacije grupisanja po sposobnostima,
• podsticanje rada u timu sa različitim ličnim karakteristikama učenika,
• negovanje i razvijanje emotivnog, sociološkog i psihološkog imuniteta učenika, i, emotivno, psihološko i socijalno „opismenjavanje”,
• izbor nastavnih metoda i postupaka koji odgovaraju svim stilovima učenja i celovitom razvoju učenika,
• poštovanje individualnog tempa i načina učenja kod dece,
• osposobljavanje učenika da uočavaju i cene svoje mogućnosti u pojedinim segmentima nastavnog rada,
• obučiti učenike kako da rade na ličnom napredovanju koje će biti osnov za rad tokom čitavog života,
• orijentisati se na potrebe i mogućnosti učenika, njihova interesovanja i osobenosti.

2.4. Teorijsko i naučno utemeljenje programa
Osnovna polazišta holističkog pristupa u nastavi nalaze se u Teoriji o višestrukoj intelegenciji koju je 1983. godine, na Univerzitetu Harvard, postavio Hauard Gardner (Howard Gardner) u svom delu Okviri uma. Baveći se inteligencijom i saznajnim procesima on otvara niz praktičnih pitanja i nudi prihvatljive odgovore na ista. Njegovo delo nije prožeto samo idejom da se svet opiše, već i idejom da se on promeni. Gardner ističe da je važno da znamo ko smo i šta možemo da uradimo da mi, i svet oko nas, budemo bolji.

2.4.1. Teorija višestruke inteligencije
U poslednjih sto godina stručnjaci su koristili IQ testove da bi izmerili dimenzije nečije „pameti”. IQ je široko poznata skraćenica za koeficijent inteligencije, koji se ustalio kao mera za „pamet”. Međutim IQ testovi nisu baš savršeni, i ne pružaju odgovore na mnoga pitanja koja se tiču ljudskih sposobnosti. Uglavnom su usmereni na to koliko i kao neko barata logikom, oblicima, rečima i brojevima, a zanemaruju važne pojedinosti kao što su muzičke, likovne, lingvističke, fizičke i druge sposobnosti, smisao za prirodu, snalaženje u društvu i slično. Njima se ne može predvideti čime bi se neko mogao uspešno baviti i šta bi mogao da postigne u životu.
Sumnju u ideju da su IQ testovi najbolje merilo inteligencije, među prvima je u javnost izneo psiholog, profesor sa hardvarskog univerziteta, Gardner. On tvrdi da IQ testovi ne uzimaju u obzir pun opseg ljudske inteligencije i da svaki čovek ima svoje individualne snage i slabosti koje ga čine osobenim, i koje se na svojevrstan način međusobno prožimaju. Ističe da inteligencija ima više aspekata koji se mogu sagledati u vidu specifičnoh sposobnosti. Zato svaku sposobnost posmatra kao jedan vid višestruke inteligencije. Pri tom inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih oblika.
U početku teorija višestruka inteligencije obuhvatala je iz sedam dimenzija inteligencije, od kojih svaka ima svoje kvalitete koji se međusobno teško mogu upoređivati. Višestruku inteligenciju čine: logičko-matematička, lingvistička, muzička, prostorno-vizuelna, intrapersonalna, interpersonalna i kinestetička iteligencija. Njima su kasnije su pridodate i prirodnjačka, duhovno-egzistencijalna i moralna iteligencija.
Kao važna činjenica u vezi sa neposrednim nastavnim radom navodi se mogućnost da se struktura višestruke inteligencije prepozna, otkrije i iskoristi u radu. Ovde treba napomenuti da nijedno dete, a ni čovek, nema razvijenu samo jednu vrstu inteligencije. Radi se o tome da je svaka vrsta inteligencije prisutna kod svakog deteta u određenoj meri, neka manje, neka više. To praktično znači da svako dete poseduje kao dominantnu jednu, ili možda dve, vrste inteligencije, na osnovu koje ono poseduje posebne sposobnosti u specifičnoj oblasti rada. Svaka inteligencija je podjednako dobra i zaslužuje podršku i razvoj.

3. INOVATIVNE AKTIVNOSTI U NASTAVNOM RADU

3.1. Sadržaj i struktura
Sve aktivnosti koje se učiteljima prezentuju u okviru programa zasnovane su na nekoliko principa. Osnovni princip je da aktivnost mora da sadrži motivaciono-didaktički potencijal. To znači da mora da svojom sadržinom i strukturom bude privlačna, razumljiva i bliska učenicima i da podržava negovanje određenih vrednosti. Uz to, aktivnosti sadrže i inovativni metod, zasnovan na uvažavanju različitosti učenika, njihovih sposobnosti, osobenosti saznajnih procesa i temperamenata. Sve aktivnosti karakteriše dinamičnost, dobro raspoloženje, višestranost pristupa željenom cilju. U njima učestviju svi učenici.
Aktivnosti se dele se u dve osnovne grupe: aktivnosti za formiranje radne atmosfere; i aktivnosti za usvajanje i uvežbavanje znanja. U svim aktivnostima angažuje se celokupna ličnost učenika, a učenici koji greše i sami nastoje da isprave svoje greške. Pri tome uzor imaju u uspešnijim učenicima.
Aktivnosti nisu osmišljene kao potpuna zamena uobičajenih nastavnih aktivnosti već kao motivaciona, dinamička i emotivna dopuna. Njima se gradi radna atmosfera, podiže stepen raumevanja naučenog, razvija pozitivna socijalna i emotivna klima, neguju ljudske vrednosti, predupređuju problemi i teškoće koje se mogu pojaviti u nastavnom radu. Osmišljene su tako da se njima uspešno povezuju različita područja nastavnog rada, kako u obrazovnom, tako i u vaspitnom i sociološkom smislu. Treba napomenuti da sve aktivnosti, prezentovane programom, u potpunosti podržavaju inovativne nastavne i organizacione modele kao što su tematsko planiranje, aktivna i interaktivna nastava, prevencija nasilja i slično.
Osnovna praktična vrednost aktivnosti koje su prezentovane u programu sastoji se u tome da se njima uklanjaju stereotipi u nastavnoj praksi. One pružaju mogućnost da se nastava “oživi” i izađe iz “glava u prostor”, da postane očigledna, zanimljiva i privlačna. Matematički sadržaji mogu da se obrađuju i uvežbavaju kroz pokret i igru. Sadržaji iz gramatike, prirode i društva, matematike ne moraju da se uvežbavaju na klasičan način, postoje načini i modeli da se učenici kvalitetno motivišu i podstaknu na aktivnost. To je jedan od načina da se preventivo deluje na sve učestalije negativnosti u nastavnom radu.
3.2. Primer: Aktivnosti Tip – tap i Naša čigra
Sve aktivnosti u prezentovane programom imaju cilj da podrže višestrani razvoj ličnosti učenika. Aktivnosti koje će ovde biti predstavljene usmerene su ne razvoj kognitivnih sposobnosti.
U razvoju kognitivnih sposobnosti veoma je važan manuelni rad, a prvenstveno rad prstima. Nauka kaže da se na krajevima prstiju nalaze nervni završetci koji su u direktnoj vezi s mozgom i da značajan deo mozga služi za kontrolu rada ruku. Spontani pokreti prstima, koje činimo kada pokušavamo nečega da se setimo, „pucketanje prstima”, u stvari pojačavaju aktivnost funkcija u mozgu i stimulišu ga da brže radi i uspostavi potrebne veze među informacijama. Takođe, savremena nauka smatra da razvoj fine motorike stimulativno deluje na razvoj mozga i razvoj kognitivnih sposobnosti, a to su osnovne pretpostavke širenja kapaciteta za učenje kod dece.

Ova saznanja, a i praktična iskustva, su razlog da nastojimo da uvedemo pokret u svaki nastavni predmet, pa i svaki nastavni čas. U radu sa učenicima prvog razreda, razvoj fine motorike omogućiće nam brže ovladavanje početnim čitanjem i pisanjem. Aktivnosti sa pokretima tela dragocene su u vežbanju računanja, a mogu se koristiti u sve četiri matematičke operacije. Osmišljavanjem adekvatnih pokreta i zanimljivih aktivnosti možemo deci omogućiti lakše pamćenje matematičkih i gramatičkih sadržaja, prirodnih procesa, muzičkih kompozicija i ostalih nastavnih sadržaja. Na ovaj način možemo inicirati i osnažiti razvoj emocionalne pismenosti i inteligencije.
Tip, tap – Igra prstima, u kojoj pri izgovaranju svake reči, prsti obe ruke dodirivanjem obrazuju sliku, koja se menja u ritmu u kojem se pesmica izgovara. Učitelj može i sam da osmisli pokrete koje će deca sa lakoćom moći da oponašaju.

Tip,tap,tip tap, tipa, tapa ti, malog zeku veseljaka u šumi vole svi.
Krc, krc, krc, krc,šta to tako krcka? To je mala veverica našla brdo lešnika.
Bzz, bzz, bzz, bzz, šta to zuji tako? To je pčela radilica što med pravi lako.
Dum, dam, dum, dam, ko to tako ide? To se meda pravi važan da ga svi baš vide.
Naša čigra – Čak i stihove domaće lektire za prvi razred, možemo iskoristiti za vežbu prstima, a u isto vreme i kao odličan tekst koji doprinosi razvoju moralnosti kod dece.
Naša čigra lepo igra, Kažiprsti se okreću jedan oko drugog.
Pravo stoji, jer se boji.
U nje nije Božja duša, Kažiprsti se pomeraju levo-desno.
ona samo bič naš sluša.
Al mi deca bolje znamo, Prsti se dodiruju u parovima.
jer mi biča ne trebamo. Obe ruke se stave na grudi pa na uši.
Recite nam: to je dobro, Ruke tapšu.
Recite nam: to je zdravo.
Ići ćemo uvek lepo, Koraci u mestu.
stajaćemo uvek pravo. Ruke su pored tela i stoji se uspravno.
Druga

mogućnost je da pesmu iskoristimo i za vežbanje koordinacije „levo-desno” tako što se svaka ritmička celina (izgovaramo tako da ih bude po četiri i svakom stihu), podržava i prati dodirivanjem palca sa ostalim prstima po redu, naizmenično levom pa desnom rukom, sve do kraja. Vežba je reprezentativan primer aktivnosti za sinhronozaciju rada leve i desne hemisfere mozga.

 

4. ZAKLjUČAK

Reakcije polaznika nakon realizovanih radionica bile su izuzetno pozitivne. Polaznici su u ponuđenim sadržajima prepoznali mogućnosti da unaprede svoj neposredni rad i reše neke teškoće. Ponuđene teme bile su im bliske a način prezentovanja jasan i neposredan.
Podatak da su realizatori programa praktičari, koji su sa autoriotetom i oduševljenjem prezentovali sadržaje, doprineo je da polaznici dožive i osete mogućnost primene aktivnosti i efekat koji se njima može postići. Na osnovu komentara polaznika uviđa se da su stekli svest o neophodnosti uvođenja inovacija u nastvi i uvideli neke od mogućnosti da svima bude bolje.
Sve radionice bile su veoma dinamične i ispunjene. Ocene koje su polaznici iskazali u evaluacionim listama su veoma visoke, kako za kvalitet ponuđenih sadržaja, tako i za način njihove prezentacije. S obzirom da se radi o dvosatnim radionicama polaznici su izuzetno motivisani za celovitiji vid stručnog usavršavanja, jer su neke od tema samo nagoveštene. Ideja da se sa holističkim pristupom u nastavi upozna širi krug učitelja pokazala se izvanrednom.

Kao opšti utisak nakon realizacije programa može se izvesti zaključak da učitelji imaju veliku potrebu za programima stručnog usavršavanja koji se tiču neposrednog nastavnog rada. Jasno je da je tokom poslednje decenije došlo do modifikacije vaspitnoobrazovnih potreba učenika, kao i do izvesne promene uslova u kojima se nastava realizuje. Od učitelja se očekuje, a i zahteva, da svoj rad prilagode novonastalim okolnostima i potrebama. Ta očekivanja i zahtevi nisu praćeni dovoljno jasnom edukacijom. Postoji još dosta pitanja na koja učitelji očekuju odgovore.
Programi kao što je Da kod učitelja svako uči radosno i lako, su veoma potrebni svim učiteljima jer predstavljaju spoj nauke i prakse koji ima potencijal da doprinese unapređenju nastave.

 

Autori teksta: Momčilo Stepanović i Slađana Obradović
Saradnici organizacije “Obrazovanje plus”

Tekst je preuzet iz časopisa Učitelj, broj 78, 1/2010.

Izvor: deteplus.rs

Similar Articles

Šta znači OBRAZOVANJE P... Šta znači OBRAZOVANJE  PLUS? Izvor: deteplus.rs, 06. januar 2011.
Tegla puna vrlina Jedan od najvažnijih vaspitno-obrazovnih ciljeva koji se ostvaruju u školi bi trebalo da bude razvoj ljudskih vrednosti i moralnosti kod dece. Učitelji rade na tome na različite
Tapsalica BIM BAM Tapšalice su igre koje najčešće uključuju pokrete rukama, konkretno dlanovima i nadlanicama, u paru ili grupi, uz stihove u rimi koji ne moraju imati smisla. Često se
Predstavljamo… Alek... Aleksandra (Sanja) Fišer se našoj organizaciji javila mejlom pre godinu dana da nam kaže da u svom radu koristi priručnik Životne vrednosti u radu sa decom uzrasta od
Kao nekad – pravlje... Mnogi od nas se sećaju jednostavnih stvari koje su nas zabavljale kao decu. Na površini jednostavnih, pošto ne zahtevaju rekvizite, posebne uslove i trošak, ali duboko smislenih
Vaša deca nisu vaša dec... Biti roditelj je najteže “zanimanje” na svetu. Delimično zato što sa sobom nosi ogroman osećaj odgovornosti za to biće, ili bića, na čiju sudbinu će dosta uticati
Akreditovani programi za ... Drago nam je da Vas obavestimo da organizacija Obrazovanje plus ima 5 akreditovanih programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju za školsku 2016/2017. i  2017/2018. godinu. Svi naši
INKLUZIJA I DRUGE BABAROG... Kako ublažiti strah od novog i nedovoljno poznatog? U našu omiljenu zabavu deljenja na „protivne“ i „antiprotivne“ uključila se i inkluzija. Naučna, manje naučna, stručna, polustručna, nestručna
Obrazovanje putem transmi... U toku poslednjih deset godina se na engleskom jeziku dosta pisalo o holističkom obrazovanju tako da su imena nekih od autora postala usko vezana za ovu oblast.
Detinjstvo u XXI veku Preko sledećeg linka možete pogledati skraćenu verziju prezentacije Detinjstvo u XXI veku koju je za roditelje, vaspitače i učitelje održala Žana Borisavljević, 26. maja 2010. godine u Beogradu: http://www.slideshare.net/Obrazovanjeplus/detinjstvo-u-xxi-veku-4354420   Izvor: deteplus.rs