Predstavljamo…Olju i Mišu iz kuće koja voli decu

U selu Meljak, nedaleko od Beograda nalazi se Neven, kuća koja voli decu. Šta se radi u toj kući? U njoj se uglavnom – živi, a šta to znači? Pa, tu se šeta, svira, peva, majstoriše, prčka po bašti, kuva, mesi, čita, priča, svađa, spava i svašta još što ovaj život čini lepim i zanimljivim. U Nevenu vas očekuju Miša, učitelj, ali i muzičar iz Beograda i Olja, vaspitačica (i restaurator) i njihovo sedmoro dece: Matija, Zoja, Igor, Vlada, Nikola, Mara, Mihajlo. Ima tu i krava, kučića, koka, ali u jednom savršeno sređenom, prirodnom i opuštenom “neredu”.
O Nevenu i ideji vodilji

NEVEN – kuća koja voli decu zamišljena je kao kuća u kojoj bi, pre svega, deca bez porodičnog staranja boravila duže ili kraće vreme. Međutim, Neven otvara svoja vrata i drugoj deci koja bi u njoj provela vikend ili deo raspusta.
NEVEN se nalazi u selu Meljak, 30 km od Beograda, na Ibarskoj magistrali. Kuća je poslednja na putu, koji se odvaja od sela (oko 4 km), okružena šumom, livadama i voćnjacima.

Kako navode idejni tvorci NEVENA – Još od početka postavili smo sebi tri cilja:

“Da napravimo, pre svega, kuću koja može da zbrine desetoro dece, da im pruži miran i siguran dom, porodično okruženje i sigurnost, mesto gde će steći poverenje u život i ljude. Uz to, nije slučajno da smo izabrali selo, gde se svi znaju i gde za decu, osim pčela ili komšijskog petla, nema drugih opasnosti.

Da živimo u prirodi i sa prirodom, da probamo da se bavimo bio-dinamičkom poljoprivredom, da ekologiju živimo svakodnevno, umesto da o njoj deca uče u školi. Uz to, kroz svakodnevnu brigu o životinjama i bašti, stičemo radne navike i učimo se odgovornosti i brizi za druge.

Bilo nam je jako bitno da stvorimo mirnu i opuštenu atmosferu. Na nju smo ponosni i ne damo je tako lako. Na taj način učimo da živimo zajedno, u miru sa sobom i drugima. Želja nam je bila da pokažemo (ne da o tome samo pričamo) da se i u teškim vremenima koja su nas snašla može živeti lepo i sa smislom. Život na selu nije kopanje kukuruza u letnji dan do podne, već se uz pametnu organizaciju nađe mnogo više vremena za druženje, sviranje, pevanje, čitanje i izležavanje i za sve ono što ovaj život čini lepim i zanimljivim.”

O Olji i Miši smo još saznali

Kada sam bio mali/la hteo/la sam da postanem:
Olja: „Glumica!“
Miša: „Oduvek sam hteo da imam gomilu dece!“

Omiljena Oljina igračka iz detinjstva je stara krpena lutka nađena na komšijskom tavanu, napunjena piljevinom.

Miša je kao dečak uživao u igranju sa šahovskim figurama, figuricama ratnika i drvenim pištoljem, koji je njegov tata napravio.

Kao dete Olja nije volela da jede meso, a Miša je izbegavao ono u čemu danas uživa: spanać, zelje, kelj i karfiol.

Na pitanje „Šta sve možeš da uradiš sa jednim kanapom i šerpom?“ daju nam ideje:
Olja: „Da vadim vodu iz bunara, napravim prikolicu, žičaru, kolevku za lutku.“
Miša: „Da vitlam loncem po vazduhu, udaram o lonac okačen na drvo i zovem decu na ručak, da vozim kuče u loncu, kao u prikolici.“

Kako Neven polako postaje prepoznatljiv i po beskvasnom hlebu u kome, za sada, uživa neveliki broj prijatelja i potrošača, pitali smo ih i koja je tajna receptura Mišinog hleba.

Dobili smo diskretno iskrene odgovore sa osmehom:
Olja: „Tri dana rada!“
Miša: „Leti, jedan dan rada a zimi dva dana rada i semenke!“

Inače, u planu je i otvaranje pekare „Neven“.

O ovoj maštovitoj i toploj kući punoj dece i ljubavi, Mama – Olja još dodaje da se: „Svakodnevni život, hleb i zdravlje, dešavaju tu, upravo pred dečijim očima, čime stiču direktan uvid u ono što se radi“. „Mi cepkamo drva, sečemo ih, ložimo smederevac, na njemu kuvamo, pravimo hleb kojim čak hranimo ljude u gradu. Življenje je jednostavno i jasno. Deca su stalno sa nama, bilo da idemo u štalu, baštu, bilo da kosimo travu. Deci je u tom uzrastu neophodna identifikacija, neko koga će da imitiraju. Ako mama svakog dana odlazi na posao, žuri u kancelariju, sedi za kompjuterom da bi zaradila i kupila nešto, to je totalno nejasno deci, virtuelna stvarnost. A ovde se sve zna: sad smo išli zajedno, skupili travu, nahranićemo krave koje ćemo musti i posle ćemo piti mleko i napraviti sir. Postoji direktan uvid u život!“

Na kraju dodaju: “Nadamo da smo mi tek prva od mnogih sledećih ovakvih i sličnih kuca, i sa zadovoljstvom ćemo pomoći svaku sličnu inicijativu.”

 

Izvor: deteplus.rs, 01. septembar 2010.

Similar Articles

Na putu nas čeka i prepr... Vaspitačica Vesna Josipović  iz PU “Olga Jovičić – Rita” u Kraljevu, nam je poslala prezentaciju u kojoj je predstavljena aktivnost za predškolce koja nam se izuzetno svidela.
Igra opuštanja za rodite... Zorica Berar predlaže igru za roditelje i decu – ideja adaptirana iz knjige “Krugovi prijateljstva” u izdanju Kreativnog centra. Roditelji sede na podu sa nogama ukrštenim u
Igra za razvoj fine motor... Vaspitačica Zorica Berar sa svojom grupom dece u vrtiću “Neven” u Kovilju (PU “Radosno detinjstvo” Novi Sad) organizuje igre koje su zabavne i koje deca vole, a
Vođenje dnevnika za osna... Ono što je divno kod roditeljstva je to što možemo „o jednom trošku“ da osnažujemo i sebe i svoje dete. Svakako je važno da postoji literatura za
Tamo negde preko brda, pr... …….preko plavih okeana ima jedna zemlja. U toj zemlji se skače, tapše, pucketa prstima, hoda unazad, hoda na prstima, raduje se, tuguje, veseli se, ljuti se, smeje
Dr Marija Montesori i nje... Prva žena lekar u Italiji Marija Montesori (Maria Montessori, 1870-1952) je pomagala i proučavala decu zaostalu u razvoju. To ju je zaokupilo do te mere da je
Gradivne imenice – ... Koristeći bajku “Snežana i sedam patuljaka”, Slavica Radojičić je napravila primer časa na kojem se obrađuju gradivne imenice u četvrtom razredu. OVDE možete preuzeti pripremu a OVDE prezentaciju.   Izvor:
Tema meseca za jul je IGR... Igra je nešto što nam prirodno dolazi kada smo deca, kao disanje… Zapravo, igra je za decu način postojanja. Kroz igru se uspostavlja kontakt sa svetom oko
Tema meseca za mart je RI... Ritam disanja, ritam otkucaja srca, ritam spavanja i budnog stanja, ritam dana i noći, ritam godišnjih doba… Nema života bez ritma. Prirodni ritmovi upravljaju našim životima. Naše
Vaspitanje i obrazovanje ... Valdorfska pedagogija, kao i antropozofski pravac na čijem temelju je razvijena, nastaje kao pokušaj da svetu pruži pomoć i podršku u svom daljem napretku. Kako je materijalistički