Predstavljamo… Momčila Stepanovića

Momčilo  je u organizaciju Obrazovanje plus ušao kao učesnik seminara Holistički pristup u radu sa decom u prvom razredu, u oktobru 2008. Nakon seminara je nastavio da se uključuje u aktivnosti organizacije, uvek spreman da pomogne, da podrži… kao neko na koga se može osloniti, čovek dobrih namera, plemenitih ideja i velikog srca.

Ovako je odgovorio na naša pitanja:

Kada si bio dete, nisi ni sanjao da ćeš jednog dana: biti učitelj.

Da si ti mogao da napraviš neki izum koji je već neko napravio pre tebe, to bi bio: automobil.

Kada bi bio biljka, bio bi: vinova loza.

Kada bi svet morao da gledaš kroz naočare u boji, ta boja bi bila: zelena.

Tvoj život je bogatiji zato što u njemu postoji: ljubav.

Radost je kada: se dobro osećaš u svojoj koži.

Zamisli sebe za 10 godina. Ovom današnjem sebi kažeš: džaba si brinuo, sve je bilo kako je bilo.

A ovo kaže o sebi:

Rođen sam 23. avgusta 1964. u Krniću, opština Vladimirci. Taj datum se nije baš dopao tadašnjem lokalnom matičaru pa me je podmladio za oko dva meseca. U školu su me  odveli da naučim da čitam, pišem i računam. Ovo prvo je teško išlo. Valjda je nešto u meni predosećalo da ću kasnije mnogo vremena provesti u tome. Što se pisanja tiče to je išlo nešto lakše, s tim što je uvek bilo malo onih koji su mogli da čitaju moj rukopis. Tada sam najviše voleo račun. Kasnije je ta ljubav malo splasla jer sam iskusio da se malo toga u životu može izračunati tako da rezultat bude onakav kakav želiš i kakav treba da bude, a da je uloženo – malo kada bar približno dobijenom. To je doprinelo da se u meni razviju interesovanja o životu i njegovoj suštini.

Kada je došlo vreme da izaberem zanimanje dvoumio sam se između mašina i ljudi, to jest između mašinstva i prosvete. Privlačilo me je i jedno i drugo, i uzročnoposledično ponašanje mašina, i tajanstvenost ljudi. Odlučio sam se za prosvetu, i pošao tim putem, ali i onaj drugi mi nije stran.

Kada sam prvi put samostalno uzeo Dnevnik i krenuo u avanturu zvanu učiteljski posao, očekivao sam da deca jedva čekaju da kao sunđer upiju znanja koja imam da im ponudim. Ako se dobro sećam, tako nekako me učiše u školi. Nije bilo potrebno mnogo vremena da se razočaram i shvatim da učiteljski posao nije baš onakav kakav sam očekivao. Istovremeno sam shvatio da deca koju treba da učim imaju sijaset potreba koje se baš i ne uklapaju u ono što sam imao nameru činiti. Moj stav da su škola i život jedno te isto polako je nestajao kao zvezde pred prvim zracima Sunca. Godinama sam tragao za načinima koji bi obezbedili da se dobro osećam na svom poslu. Ponekad mi je to i polazilo za rukom ali osećaj da postoji još nešto što treba da naučim nije me napuštao.

Već dugo godina radim u osnovnoj školi, družim se sa decom, učim ih, ali i učim od njih. Dosta vremena je prošlo u mojim pokušajima da decu „probudim“ za dobre i vredne strane života. Za to vreme deca su pokušavala da mene nauče da sanjam. Tako se postepeno u meni stvaralo nešto zasnovano na dobroti, vrednostima, lepoti i snovima, a što se može nazvati ljubavlju.

Jednog dana do mene je došla knjiga o temperamentima. Bio je to početak mog profesionalnog sazrevanja. Tada sam razumeo da se deca značajno razlikuju među sobom i da je u redu što se razlikuju. Kasnije mi je postalo blisko mišljenje da se upravo u različitosti među ljudima krije osnovna vrednost života. Prihvatio sam da je u redu da neko bude drugačiji i počeo sam istraživati razne vidove različitosti. Pri tom sam imao sreće da upoznam ljude koji su na tom putu već bili pravi majstori. Za relativno kratko vreme nisam se više sa posla vraćao kao iz rudnika. Što sam više poznavao decu, sve mi je bilo lakše da im priđem. Što je najvažnije, razumeli smo se međusobno, posao mi je postao zadovoljstvo i osećao sam se uspešnim.

Danas uživam u radu sa decom ali vidim da više mogu pružiti u radu sa odraslima, i to sa onima koji su na istim mukama na kojima sam i  ja bio na početku karijere. Znam da svakom učitelju rad može da predstavlja zadovoljstvo, da svaki učitelj može, uz minimalan trud, da bude majstor svog zanata. Osnovne pretpostavke su da razume decu, da njihov život i osobenosti prihvata takvim kakvi jesu, da poznaje tajne saznajnih procesa, to jest učenja, i da voli decu. Zato sam odlučio da neka od svojih iskustava podelim sa onima koji to žele.

U poslednje vreme dosta pišem. Objavio sam zbirku poezije Biseri u pepelu  i bajke Dobrotoljublje.

 

Izvor: deteplus.rs, 10. maj 2010.

Similar Articles

Salutogeneza U decembru 2011. godine, u Beogradu je gostovala Dr Mihaela Glekler, predsednica Medicinske sekcije Antropozofskog društva. Ona je tom prilikom održala predavanje za lekare o antropozofskoj medicini
Igre za razvoj emocionaln... Predstavljamo vam nekoliko igara koje roditelji mogu da igraju sa decom, a koje će vam pomoći da kod dece podstaknete razvoj svesti o osećanjima i umeće prepoznavanja
Žan Žak Ruso – Ideje ... Različita gledišta u oblasti vaspitanja i obrazovanja, još od perioda humanizma i renesanse (14.-16. vek), okreću se detetu kao centru pedagoških i društvenih zbivanja. Kritikujući srednjovekovni uticaj
Pesme za decu i odrasle k... Predstavljamo vam novu zbriku pesama naše saradnice i omiljene autorke, Vesne Belčević. Ove pesme su namenjene deci i nama odraslima koji čuvamo dete u sebi. Nadamo se
Razvijanje ljudskih vredn... Jedan od najvažnijih zadataka odraslih je da pomognu deci da razviju životne veštine kroz koje će izgrađivati svoj odnos prema svetu,  pronaći smisao u svom životu, davati
Pletenje prstima Jedno od iskustava koje učitelji imaju na seminaru “Da kod učitelja svako uči radosno i lako” koji realizuje Obrazovanje plus  je učenje kako da pletu prstima. Imamo povratne
Igra „Moje mesto u poro... O primeru: Ova igra pomaže roditeljima da nađu svoje autentično mesto u porodici, koju čine ne samo oni članovi sa kojima neposredno živimo, već i oni koji
Primer aktivnosti iz IOPa... Marija Milovanović, učiteljica u OŠ “Stefan Nemanja” u Nišu, u odeljenju ima 5 učenika koji rade po IOPu za brže napredovanje (svih petoro rade po IOPu program
Kako se crtaju životinjs... Kada deca počnu da crtaju, važno je da nađemo ravnotežu između toga da ih ostavimo da ispoljavaju svoju kreativnost i svoj doživljaj sveta i toga da im
Sir Ken Robinson: Bring o... U ovom dirljivom, duhovitom nastavku svog slavnog govora iz 2006., Sir Ken Robinson zagovara radikalan prelaz sa standardizovanih škola na personalizovano učenje – i kreiranje uslova u