Predstavljamo Aktiv vaspitača bolničkih grupa

Tema meseca za avgust je LEPOTA a krilatica – “Lepota će spasiti svet”, pa smo u tom kontekstu puno razmišljali koga da predstavimo u ovoj rubrici. Znamo puno ljudi koji se bave lepim stvarima, stvaraju lepotu oko sebe i zrače lepotom, ali nam je cilj bio da istaknemo značaj lepote u okruženju koje se ne smatra “lepim”. Zato smo izabrali da predstavimo ne osobu, već program – vaspitno-obrazovni rad sa decom na bolničkom lečenju.

Na slici je oslikan zavoj koji drži na mestu braunilu.

Bolnice su, po definiciji, mesta na koja ljudi dolaze kada su bolesni. Za pacijente su to mesta na kojima, da imaju izbor, najčešće ne bi želeli da budu. Najveći broj ljudi, kada pomisli na bolnicu, ima negativne asocijacije – bol, tuga, strah, muka, nesreća, smrt… U takvom okruženju, stvaranje lepote postaje delić ideje o lepoti koja spašava svet….

maska_za_teranje_straha

Maska za “teranje straha”

Vaspitno-obrazovni rad sa decom na bolničkom lečenju ima višestruki značaj a najvažniji cilj mu je ublažavanje dečjeg trpljenja, tuge i straha i adaptacija bolesnog deteta na bolničke uslove života.

Sa realizacijom programa vaspitno-obrazovnog rada sa decom  na bolničkom lečenju i uvođenja vaspitača u zdravstvenu stacionarnu ustanovu, odnosno bolnicu, u Beogradu se počelo 1981 godine kada je Gradska samoupravna interesna zajednica društvene brige o deci  donela odluku o tome, na inicijativu pedagoga Nade Mioč-Stanojević i uz stručnu pomoć dr Dragana Kovačevića,dečjeg neuropsihijatra.

Prve  vaspitne grupe formirane su u bolnici “Dr Olga Dedijer” na opštini Zvezdara sa obuhvatom oko 40 dece, i postepeno u sve bolnice u Beogradu koje imaju dečja odeljenja ulaze vaspitači, kao radnici Predškolskih ustanova sa radnim mestom u bolnici.

Već 1984. godine u Beogradu je bilo 18 vaspitnih grupa u bolnici, a najveći obuhvat je bio početkom devedesetih kada je došlo do prave ekspanzije.

Pozitivna iskustva su dovela do otvaranja bolničkih grupa i u drugim gradovima Srbije, pa danas u Republici ima 87 bolničke grupe, u 11 gradova  sa obuhvatom oko 1800 dece dnevno na bolničkom lečenju počev od opšte pedijatrije do specijalizovanih bolnica.

Vaspitači svojim radom i saradnjom sa zdravstvenim radnicima, pomažu  ublažavanje  negativnih posledica koje bolest i boravak u bolnici može da ostavi na dalji razvoj deteta. Posebni zadaci vaspitača u bolničkoj sredini su da igrom i druženjem stvara bolju psihološku klimu u bolnici, menja tradicionalne režime hospitalizacije i humanizuje je i oplemenjuje tako da bude bliža detetu i više po njegovoj meri, sarađuje i pomaže roditeljima bolesnog deteta u prevazilaženju problema koje imaju suočeni sa bolešću deteta. Uslovi i način rada vaspitača u bolničkim grupama se u mnogome razlikuju od rada u redovnim grupama vrtića [deca su različitog uzrasta-mešovite grupe, različitog govornog područja, različite socio-kulturne sredine, različitog stepena oboljenja, stalna je fluktuacija dece i dr.]  Rezultati rada posebno zavise od ličnosti vaspitača, njegovog iskustva, osećajnosti, strpljivosti, spremnosti za saradnju i snalažljivosti.

Povećanjem broja vaspitača koji rade sa bolesnom decom, potrebom za dodatnim znanjima,  unapređivanjem rada, ukazala se i potreba za formiranjem stručnog tela radi kvalitetnijeg stručnog usavršavanja i praćenja novina u ovoj oblasti. Formiran je Aktiv vaspitača bolničkih grupa, koji organizuje stručne skupove vaspitača [seminari, savetovanja], radi razmene iskustava, izrade i nabavke stručne literature, a u cilju uspešnijeg obavljanja programa rada sa bolesnom decom. U periodu od 1985. godine,  Aktiv je uzeo i učešće u mnogim savetovanjima, naučnim skupovima, kako domaćeg tako i međunarodnog karaktera.  i

Pozitivna iskustva u radu vaspitača sa decom u bolnici su uobličena u dva  Priručnika za rad sa decom na bolničkom lečenju.  Vaspitači bolničkih grupa su autori  više od 170 stručnih radova iz oblasti vaspitno-obrazovnog rada sa decom u bolnici i drugih oblasti koje su bile aktuelne i zanimljive, kao i istraživanja i anketa urađenih u sredinama u kojima rade. Radovi si prezentovani na stručnim skupovima  i objavljeni u zbornicima sa tih skupova kao i u stručnoj literaturi.

Aktiv vaspitača bolničkih grupa je bio suorganizator I Evropskog kongresa bolničkih pedagoga u Ljubljani 1988. godine i od tada učestvovao na još dva kongresa.

Godine 2003. osnovano je  Udruženje vaspitača bolničkih grupa kako bi se ostvarila mogućnost  zvaničnog uključivanja u sve Evropske asocijacije i praćenja, primene i aktivnog učešća u njihovom radu, istraživanjima i razmenama stečenog iskustva.

Od kako su vaspitači Predškolskih ustanova ušli u bolnice i na dečja odeljenja, umnogome se izmenio izgled tih odeljenja i uslovi za boravak dece. Dečja odeljenja su postala prijatnija i više po meri dece – toplija i otvorenija kako za decu tako i za posete roditelja i saradnju sa okruženjem. Vidno se menjaju i sama bolesna deca i njihovo ponašanje, kao i roditelji i odnos samih zdravstvenih radnika prema deci i roditeljima.

bolnicki_pano

Pano koji su napravila deca sa vaspitačicom u jednoj bolnici u Beogradu

Koristeći sva iskustva i stručna dostignuća, vaspitači u bolnicima  sve više ostvaruju cilj ovog humanog rada :

-ohrabriti i utešiti bolesno dete,

-olakšati detetu adaptaciju po dolasku u bolnicu

-obezbediti mu tokom boravka prijatne trenutke

-menjati ustaljeni režim u bolničkoj sredini da bude bliži detetovim potrebama

-igrom, toplim kontaktom i vapitno-obrazovnim radom pomoći  da dođe do što manje negativnih posledica po dečji razvoj

-drugačijim pristupom deci, dobrim sadržajem rada, igrom i druženjem, stvaranjem bolje psihološke klime u bolnici, privući i podstaći i medicinsko osoblje na menjanje tradicionalnog odnosa prema emocionalnim problemima hospitalizovanog deteta.

Zahvaljujemo Verici Ječmenić, predsednici Aktiva bolničkih grupa RS na informacijama   

Ilustracije su iz albuma “Lepša strana bolnice”, Dragane Milić

 

Izvor: deteplus.rs, 31. jul 2011.

Similar Articles

Motivisanje učenika za u... Oduvek je bilo učenika koji je lako motivisati i onih zbog kojih moramo da se dobro potrudimo da bismo ih motivisali za učenje.Naša saradnica Suzana Veljković je
Tema meseca za mart je RI... Ritam disanja, ritam otkucaja srca, ritam spavanja i budnog stanja, ritam dana i noći, ritam godišnjih doba… Nema života bez ritma. Prirodni ritmovi upravljaju našim životima. Naše
Сузан Пероу, с... Сузан Пероу, светски стручњак за „лечење причама“ први пут долази у Србију и у Београду  одржава обуку за причање и креирање прича за децу   Како помоћи детету
Napravite sa decom –... Kod dece od ranog uzrasta možemo da razvijamo ljubav prema čitanju tako što se na razne načine bavimo knjigama. Jedan od tih načina je pravljenje obeleživača za
Tema meseca za avgust je ... Zrelost je jedan od onih pojmova o kojima malo razmišljamo zato što podrazumevamo da znamo šta znače. U svakodnevnom govoru koristimo izraze kao šo su: zreo za
Pletenje prstima Jedno od iskustava koje učitelji imaju na seminaru “Da kod učitelja svako uči radosno i lako” koji realizuje Obrazovanje plus  je učenje kako da pletu prstima. Imamo povratne
Karakteristike temperamen... O karakteristikama temperamenta kod dece, piše Žana Borisavljević, autorka programa “Veštine roditeljstva” koji se realizuje u okviru programa organizacije Obrazovanje plus. Znanja o temperamentima svakako ne treba
Predstavljamo VASPITAČIC... Ovog puta predstavljamo ne jednu osobu, već  70 vaspitačica iz PU “Vukica Mitrović” u Leskovcu koje su tokom dva vikenda (dve grupe) u martu učestvovale u seminaru Da
Osnovna obeležja ključn... “Globalno sagledavan razvojni put škole, kretao se od tzv. stare škole, preko pokreta nove škole pa do brojnih alternativnih modela savremene škole.” U tekstu koji sledi, M.Ilić, redovni profesor na Filozofskom
Igre sa decom u prirodi Pre par decenija, svi smo se bavili sportom – svakodnevno i, uglavnom, nesvesno. Igrali smo se, kretali, znojavi rumeneli… Danas tek poneko dete koristi boravak na vazduhu