MAŠTA I KREATIVNOST

Kreativnost  nije dar koji poseduju samo neki srećnici, već je to veština koja se uči, vežba  i razvija.

Svaka veština je radnja koja nam je u početku nepoznata i zahteva svestan napor, ali kroz često ponavljanje postaje navika.  Naš mozak je razvijen tako da sve što  ponavljamo pokušava da automatizuje, kako bi se mogao preusmeriti na učenje novih stvari.. Sve što ponavljamo, bilo da su to željene veštine, ili manje poželjne navike, stvara neuronske veze u našem mozgu, koje čine da svaki sledeći put izvođenje te radnje bude sve lakše i sve više automatski.

Više puta ponavljane radnje dobijaju automatski karakter, pa nam se dešava da nam telo samo ide poznatim ulicama, skrećući na pravom uglu na putu kući, dok mi razmišljamo o nečemu sasvim drugom, ili u autu automatski hvatamo menjač ili pritiskamo kočnicu dok smo usredsređeni na razgovor sa suvozačem. Na isti način i naše misli slede određene automatizme, upadaju u slične obrasce u zavisnosti od teme o kojoj razmišljamo.  To su takođe navike, neurološki osnaženi načini funkcionisanja omogućeni čestim ponavljanjem. Pa tako neko razvija naviku da uvek posmata stvari na isti način, a neko razvija naviku da usmerava svoje misli ka novim idejama, da povezuje dotad nepovezane ideje i informacije.

Da bismo razvili kreativnost, moramo uložiti svestan trud da naviknemo svoj mozak na nešto teži i složeniji način funkcionisanja – razmišljanje izvan ustaljenih okvira.To nije lako, posebno zato što je najveći broj nas odgajan tako da razmišlja uniformisano, da prima informacije koje je potrebno da zapamtimo da bismo ih zatim reprodukovali i za to bivali ocenjeni.

creativitzPostoji jedna izreka koja kaže da je za rešavanje problema potrebno  primeniti drugačiji način razmišljanja od onog koji je doveo do nastanka problema. Jedna druga kaže da ljudi često tretiraju svaki problem kao ekser, ako je jedina alatka koju poseduju čekić. Mi živimo u vreme ubrzanih promena u kojem je izuzetno važno znati kako da im se prilagodimo. Umeće snalaženja u novim situacijama je usko povezano sa umećem razmišljanja izvan ustaljenih okvira. Kao roditelji, vaspitači i učitelji, mi imamo nimalo lak zadatak da pripremamo decu za uspešan život u svetu budćnosti.

Da bismo bili uspešni u tome, moramo prvo da radimo na razvoju svoje kreativnosti a onda, ili naporedo sa tim, da podstičemo razvoj kreativnosti kod dece.  Da bismo kod dece podsticali razvoj kreativnosti, važno je podstaći im razvoj mašte. Zapravo, taj proces razvoja mašte se kod dece prirodno dešava a važno je da ga odrasli ne sputavaju. Na žalost, poslednjih godina, svedoci smo sve većeg organizovanog sputavanja razvoja dečje mašte. Da bi dete moglo da mašta, potreban mu je “prostor” za maštu.

Na primer, dete koje se igra sa igračkom poput neke lutke koja je obučena u najmoderniju garderobu, koja kada se pritisne nešto izgovori, koja ima torbicu, namazane nokte, dugačke trepavice i izgleda “savršeno”, nema prostora za maštanje. Ta lutka kroz sve detalje koji je određuju, potpuno zatvara prostor da bude bilo šta drugo sem to što izgleda da jeste. Sa druge strane, ukoliko detetu damo neku igračku koja je “nedovršena”, na primer, varjaču oko koje je omotana krpa, ta “lutka” može da bude i starica i beba, i ljuta i srećna, može da bude životinja ili auto a dete će svojim glasom da stvara sve zvuke koje je potrebno da “lutka” proizvodi. Deca koja danas odrastaju su zatrpana igračkama koje im blokiraju razvoj mašte. Dajmo deci šišarke i žirove, kartonske kutije i kamenje i pustimo ih da ih ožive svojom maštom.

Sa decom koja su krenula u školu, maštu blokiramo postavljanjem zadataka zatvorenog tipa. Zadatak u kojem dete treba da odgovori na pitanje koliko je 2+4 je zadatak zatvorenog tipa, u kojem postoji  samo jedan tačan odgovor. Zadatak u kojem se od deteta traži da nabroji što više načina da, koristeći sabiranje, dodje do odgovora 6, je zadatak otvorenog tipa, u kojem je  moguće više  tačnih odgovora: 0+6,  1+5, 2+4, 3+3, 4+2, 5+1, 6+0. U ovakvom zadatku, dete mora da koristi svoje prethodno znanje i iskustvo, da povezuje ideje i da isprobava razne kombinacije da bi rešilo problem, a sve su ovo načini vežbanja kreativnosti. Deca koja umeju da rešavaju probleme su deca koja umeju da stvore ono što pre toga nije bilo.

Da bi stvarali ono što pre toga nije bilo, moraju imati maštu. Da bi razvijali maštu, odrasli u njihovim životima im moraju dati prostora za maštu. E, sada je na nama da se zaustavimo i zapitamo kako to najbolje da radimo. Jedan od načina je da mi počnemo da maštamo, da se igramo idejama, da probamo nešto novo svakog dana, da postavljamo deci pitanja šta oni misle o raznim stvarima i da sa iskrenim interesovanjem slušamo njihove odgovore…

Napisala Žana Borisavljević

Izvor: deteplus.rs, 31. oktobar 2010.

 

Similar Articles

Razvojne faze po filozofi... U Valdorf pedagogiji, razvoj ljudskog bića se posmatra u periodima od po 7 godina, a u smislu razvoja elemenata trojstva u ljudskoj prirodi – volje, osećanja i
Igra Pobedi strahove Igra Pobedi strahove je osvojila treću nagradu na ovogidšnjem takmičenju za najbolju igračku, a o autorki igre, Dragani Milić, možete pročitati u rubrici Predstavljamo – na OVOM
Sloboda, obrazovanje, Ale... Pristup obrazovanju Aleksandra Nila, koji se primenjuje u školi Samerhil, ima dosta pristalica i dosta oponenata. Naše uredništvo zastupa pristup obrazovanju koji se dosta razlikuje od Nilovog,
INKLUZIJA I DRUGE BABAROG... Kako ublažiti strah od novog i nedovoljno poznatog? U našu omiljenu zabavu deljenja na „protivne“ i „antiprotivne“ uključila se i inkluzija. Naučna, manje naučna, stručna, polustručna, nestručna
Tema meseca za decembar j... Ako bi nas neko pitao da li smo zadovoljni svim što imamo, veliki broj nas bi smatrao da nam nešto „fali“. Najveći broj ljudi živi živote za
Tema meseca za jun je PRI... Sećate li se leta provedenih u dvorištu, na selu, igrajući jurke, između dve i čet‘ri vatre, praveći skrovišta, kolače odblata, prafeme od latica cveća, vence od belih
RODITELJIMA PRVAKA Izvor: deteplus.rs, 01. septembar 2012.
Podrška dečjem razvoju ... U PU “Nada Naumović” u Kragujevcu je realizovan projekat Podrška dečjem razvoju kroz dramski metod. Korišćen je materijal iz knjiga Dušice Bojović “Više od igre” i “Moć mašte,
Konkurs za nagradu Žana ... Fondacija Uhvati život raspisuje konkurs za nagradu Žana Borisavljević za doprinos razvoju obrazovanog društva u kojem se neguju ljudske vrednosti za 2016. godinu   Nagrada je ustanovljena
Škola ubija kreativnost Zabavno i istinski nadahnjujuće izlaganje Sir Ken Robinsona o sistemu školstva koje bi trebalo da neguje (umesto da potcenjuje) kreativnost. http://www.ted.com/talks/lang/eng/ken_robinson_says_schools_kill_creativity.html Napomena: Ukoliko želite da pratite izlaganje