Lav Nikolajević Tolstoj – „Što s manjim primoravanjem deca uče, tim je metod bolji…”

Poznajemo ga kao izvrsnog ruskog pisca, pre svega po njegovom senzibilitetu i osećajnosti izraženim u delima Ana Karenjina i Rat i mir. Ali isto tako, Lav Nikolajevič Tolstoj (1828. – 1910.) se tokom svog života dosta bavio problemima vaspitanja i obrazovanja. Ne samo što je bio zainteresovan za ove probleme, nego je svoja teorijska razmatranja primenio u školi koju je osnovao 1859. u selu Jasna Poljana. Osim praktičnog pedagoškog rada, Tolstoj je izdavao i časopis Jasna Poljana (u kojem je između ostalog, objavljivao i radove svojih učenika), a bavio se i komparativnim proučavanjem obrazovnih sistema, putujući u zapadnu Evropu i tamo se bliže upoznajući sa sistemima obrazovanja Nemačke, Francuske, Belgije, Švajcarske, Engleske, Italije.

Bio je vrlo nezadovoljan društvenim odnosima svog doba i odvojenošću škole od života. Uočavao je da tadašnje vaspitno – obrazovne ustanove guše individualnost deteta, da su usmerene samo na intelektualni razvoj, zanemarujući dečju prirodu, spontanost, aktivnost.

„Kad uđem u školu i vidim to mnoštvo dece u starim, prljavim i pocepanim odelima, mršave, sa svetlim očima i anđeoskim izrazom lica, ja se uznemirim, užasnem, kao da vidim ljude koji propadaju u živo blato. Kako da izvadim i koga pre da izvadim? I propada tu ono najdragocenije, upravo ono duhovno u njima, koje se još vidi u njihovim očima. Ja hoću obrazovanje za narod samo toliko da bi se spasli oni koji tonu – tonu neki budući Puškini, Ostrogorski, Lomonosovi… Njih je prepuna svaka škola. I posao mi ide dobro…” Zato je Tolstoj želeo da u Jasnopoljanskoj školi primeni svoju teoriju slobodnog vaspitanja, praktikujući ono za šta se najviše zalagao – slobodu, i to kako u međuljudskim odnosima, tako i kao slobodu za osnivanje seoskih škola koje bi pomogle ruskom narodu i sprečile njegovo propadanje.

Pod velikim uticajem Rusoovih misli i ideja, Tolstoj veruje u urođenu dobrotu deteta ili kako on sam kaže u njegovu neiskvarenu i plemenitu prirodu, u njegov harmonični sklad lepote, dobrote i istine. Zato kao cilj vaspitanja određuje razvoj „ moralno autonomne ličnosti; smisao čovekovog života je stalna težnja ka moralnom  usavršavanju. Otuda su polazne osnove vaspitanja religija i moral.” Ovakvim određenjem cilja vaspitanja, Tolstoj ostaje dosledan u svom zahtevu za potpunim razvojem ličnosti deteta, koja u sebi nosi harmoniju sadržanu u urođenoj istini, lepoti i dobru. Cilj vaspitanja predstavlja ostvarenje ovog savršenstva deteta, u svoj svojoj punoći.

Tolstoj dete vidi kao razumno i osećajno biće koje u sebi nosi pravu meru živahnosti, aktivnosti, sposobnosti za razumevanje različitih sadržaja. Zato je važno obezbediti najpogodnije uslove u kojima bi se ovakva dečja priroda razvila, a to je moguće ako se dozvoli slobodan, neometan razvoj, samo pružajući sredstva i prilike za ostvarenje potencijala koje dete nosi u sebi.

Principi na kojima je zasnivao svoju teoriju, našli su primenu i u njegovoj školi. A to su: poštovanje ličnosti deteta, ljubav prema deci, ali i prema svom (učiteljskom) pozivu i pružanje slobode deci.

U svom radu Tolstoj je nastojao da upozna prirodu deteta, njihove potrebe, sposobnosti i interesovanja, na kojima bi zasnovao vaspitno – obrazovnu delatnost. Ovakvo poznavanje dece on zahteva i od učitelja. A to je moguće ostvariti ako se uspostavi odnos ljubavi i poverenja između učenika i učitelja.

Ovim se ističe još jedan princip, a to je princip ljubavi. Tolstojevo shvatanje je da je najbolji učitelj onaj koji u sebi ima ljubav prema poslu i prema učenicima, i da je ova ljubav važnija od svakog znanja koje učitelj može da ima. On se trudio da u svom praktičnom radu, u školi u Jasnoj Poljani ostvari odnose ljubavi i poverenja, zasnovane, pre svega, na slobodi – „ (…) među učenicima i učiteljima uvek uspostavljati prijateljske, prirodne odnose, pri kojima jedino i može učitelj potpuno upoznati svoje učenike.” Ovakav odnos prirodnosti, prijateljstva ukazuje na metod koji se protivi primoravanju, prisiljavanju, što je odlika tadašnjih škola. „Što s manjim primoravanjem deca uče, tim je metod bolji; što veće primoravanje, tim je gori metod.”

Time je izraženo Tolstojevo gledište o uvažavanju slobode učenika u školi a time i jedan od osnovnih principa vaspitno – obrazovnog rada – princip slobode. U školi u Jasnoj Poljani deca su slobodna da dolaze i odlaze kada hoće, da u učionici sede tamo gde im je volja, nemaju domaće zadatke. „Ne samo što ne nose ništa u rukama, nego im nije nužno da što god nose i u glavi. Nikakve lekcije, ništa što je večeras kazano, đak nije u obavezi da sutra pred učiteljem ponovi. Njega ne muči misao: kako će izgovoriti lekciju. On nosi samo sebe, svoju prijemljivu prirodu i uverenje o tome da će u školi danas biti onako isto veselo kao juče.” On ovim ukazuje na jedan vrlo značajan uslov uspešnog učenja u školi, a to je duh škole. Duh škole čini atmosfera koja vlada u školi, međuljudski odnosi, ophođenje jednih prema drugima. Taj „spoljašnji nered” koji se prikazivao u Jasnopoljanskoj školi, po Tolstoju upravo oslikava unutrašnji red – prirodnu potrebu dece za aktivnošću, koju ne treba nasilno suzbijati.

Lav Nikolajevič Tolstoj je prošao različite faze u svom shvatanju i definisanju pojmova vaspitanje i obrazovanje. U zavisnosti od tih razmatranja on određuje i značaj određenih faktora za razvoj i učenje deteta. Prvo je razdvajao proces obrazovanja od vaspitnog delovanja ističući da “obrazovanje predstavlja ukupnost svih uticaja koji razvijaju čoveka, Dečje igre, patnje, knjige, rad, učenje, odnos sa roditeljima, nauka i život sve obrazuje. Obrazovanje je uticaj svih životnih uslova… Ono je slobodan odnos ljudi koji ima osnovu u potrebi jednog da stiče znanja i drugoga da saopštava ono što je već stekao”. A vaspitanje je prinudno, nasilno uticanje kako bi se formirao čovek po nekim zamišljenim idealima. Prema ovakvim pogledima, možemo videti da je Tolstoj u početku pridavao veliki značaj školi, po modelu one u kojoj je radio – u kojoj je ostvarena potpuna sloboda i omogućeno učenicima da uče i razvijaju se po svojoj prirodi i svojoj individualnosti. Kasnije, promenivši mišljenje o odnosu vaspitanja i obrazovanja, kao nerazdvojivim delovima istog procesa, ističe i značaj uvažavanja konteksta porodičnog života u organizaciji rada škole. Tako, kritikujući autoritarnost školskog sistema, i prižajući predloge za promenu takvog stanja, Tolstoj se ne zadovoljava time da se u hladnu školsku atmosferu unese malo kućne toplote i familijarnosti. Ne, on bi hteo „ da se škola sva preseli u kuću, da škola postane sastavni deo kućevnog života detinjeg. Kućevni uslovi – poljski radovi, seoske igre, materin rad u kući, očev zanat, sve su to obrazovni uslovi prvog reda.”

Sadržaj vaspitanja

Tolstoj je svoju školu u Jasnoj Poljani posmatrao kao vrstu labaratorije. U njoj su se učenici slobodno bavili pitanjima koja su ih najviše zanimala. Slobodna nastava podrazumevala je i slobodan izbor predmeta, a deca imala mogućnosti da biraju časove koje će pohađati na osnovu svojih interesovanja. Predmeti koji su se izučavali u Tolstojevoj školi su: mehaničko i logičko čitanje, pisanje, kaligrafija, gramatika, crkvena istorija, ruska istorija, slikarstvo, crtanje, pevanje, matematika, priče iz prirodnih nauka, religija.

Uz ove predmete u školi su se učenici bavili i zanatima. Osim klasičnih učionica u kojima su se odvijali časovi, Tolstoj organizuje nastavu i u kabinetu. Poput Rusoa, Tolstoj ne želi da učenici usvajaju što veći obim znanja, nego najvažnija i najpotrebnija znanja. Ističući pogubnost insistiranja na količini, umesto kvalitetu znanja, Tolstoj piše: „Jedino objašnjenje ovog bezumnog života, protivnog svojoj savesti, kojim žive ljudi našeg vremena, sastoji se naročito u tom što se mladi naraštaji obučavaju bezbrojnim, najzapetlenijim, teškim i nepotrebnim predmetima, a ne poučavaju se samo onom što je jedino potrebno, naime: u čemu je smisao čovečanskog života; čime život treba da se rukovodi, i šta su mislili o tom pitanju, i kako su ga rešavali i rešili najmudriji ljudi svih vremena i celog sveta.” Zato Tolstoj u centar nastave postavlja religiju i moral, kao osnove svakog znanja. Smatra da je neophodno bavljenje ovim predmetom, jer pruža detetu odgovore na večna, univerzalna pitanja i uči ih da sva dobra na svetu potiču od ljubavi, da je Bog ljubav, a da su sva zla od neljubavi.

Tolstoj, uz etičko, veliki značaj pridaje i estetskom vaspitanju. U tome veliku ulogu ima nastava jezika, i to pre svega pisanje sastava. Sam veliki pisac, Tolstoj je verovao u u dečje sposobnosti jezičkog izražavanja i stvaralaštva. Njegova zapažanja su da je deci omiljena aktivnost bila pisanje sastava i to: opisivanje raznih događaja, njihovo viđenje i razumevanje saslušanih priča, opisivanje odnosa sa ljudima iz svakodnevnog života… I u nastavi umetničkih predmeta (slikarstvo, crtanje, pevanje) rukovodio se principom slobode, verujući da deci ne treba nametati tuđi ukus, već da kroz ove različite aktivnosti, ako su potpuno slobodna i spontana razvijaće svoj vlastiti ukus za umetnost.

Tolstoj je isticao da je ličnost učitelja vrlo važan činilac u vaspitno – obrazovnom procesu. Ličnost učitelja trebala bi privlačiti decu školi, a ne da ih u školu guraju na silu. Tolstoj je uspevao da, sopstvenim primerom, pokaže kako je ovo očekivanje od učitelja, moguće ostvariti u praksi. Osim što je u školi uvažavao ličnost učenika, njegove sposobnosti i interesovanja, Tolstoj je i nakon časova svoje vreme i pažnju posvećivao deci, šetajući sa njima i pretresajući sa njima važna životna pitanja. Upoređujući različite metode rada sa decom, Tolstoj smatra:

1)      Učitelj uvek teži da izabere metodu rada koja njemu samom najviše odgovara

2)      Ukoliko je način rada lakši za učitelja utoliko je teži za učenike

3)      Samo je onaj način rada odgovarajući koji je u skladu sa potrebama učenika. Da bi bili zadovoljni, treba imati na umu njihove individualne razlike, prirodne sklonosti.

Tolstoj je bio protiv nagrada i kazni, svojstvenih tradicionalnoj školi, a i uobičajeno ocenjivanje smatrao je štetnim po slobodan razvoj dece. On je kritikovao ispite i pojedinačna ispitivanja dece na časovima opisujući ovu situaciju kao situaciju kada „veliki čovek muči malog, nemajući na to nikakva prava.”

Ukazujući na važnost ličnosti vaspitača Tolstoj nam govori o velikoj odgovornosti koja stoji ispred onog koji vaspitava. On pridaje veći značaj vaspitanju delima, umesto poukama. Zato, od vaspitača očekuje da i sam bude uzor u vaspitanju. Pri tome, Tolstoj dopušta ljudsku nesavršenost vaspitaču, ali i spremnost da svoje nedostatke ne skriva od dece. „Dva pravila ja bih dao za vaspitanje: sam, ne samo živeti dobro, nego i raditi, i neprestano se usavršavati, i – ništa u svom životu ne kriti deci, jer je bolje da deca znaju o slabim stranama svojih roditelja, nego da osećaju da je život njihovih roditelja skriven za njih.” Ovim stavom, Tolstoj ukazuje na neophodnost neprestanog usavršavanja sebe, jer pošto druge možemo vaspitavati samo kroz sebe, da bismo bili uspešniji vaspitači i sami moramo postajati sve bolji.

Možemo reći da je svojim pedagoškim pogledima i delima Tolstoj doprineo razvoju pedagoške teorije i prakse. Kao predstavnik individualne pedagogije isticao je da dete treba posmatrati kao osobeno biće koje ima pravo na slobodan razvoj svoje individualne prirode. Zato u centar vaspitno – obrazovnog procesa treba staviti njegove mogućnosti, potrebe i intresovanja. Isticao je važnost organizovanja takve vaspitne atmosfere koja će omogućiti da dete slobodno izrazi svoje sposobnosti, svoja osećanja i kreativnost, a ne da na silu usvaja nepotrebna i nekorisna znanja.

Pokazao je svojim ličnim primerom u Jasnopoljanskoj školi da je uspešno moguće ostvariti vaspitne principe: samoradnju, princip poverenja i ljubavi, princip stvaralaštva. Naglasio je važnost ličnosti vaspitača kao i neophodnog uslova uspešnog vaspitnog procesa – ravnopravnost odnosno ravnopravan odnos između učitelja i učenika. Time Tolstoj pripisuje veliku ulogu i odgovornost učitelju, stavljajući pred njega zahteve kao pedagogu ali kao umetniku i pre svega kao moralnoj ličnosti. Tolstoj zalužuje i velika priznanja za podsticanje dečjeg jezičkog stvaralaštva, otklanjajući tadašnje predrasude i gledišta, kada nije postojalo verovanje u dečje sposobnosti jezičkog izražavanja i stvaralaštva.

Autor: Jelena Kostić – Diplomirani pedagog i saradnik veb sajta Dete plus

Izvor: deteplus.rs

Similar Articles

Tablica množenja kroz pe... Lara i Una pokazuju kako se kroz tapšalicu i pesmicu vežba tablica množenja. Ovo je jedna od aktivnosti koja se obrađuje na akreditovanom seminaru “Da kod učitelja svako
Sir Ken Robinson: Bring o... U ovom dirljivom, duhovitom nastavku svog slavnog govora iz 2006., Sir Ken Robinson zagovara radikalan prelaz sa standardizovanih škola na personalizovano učenje – i kreiranje uslova u
DA SVIMA PRIJA INKLUZIJA Pogledajte prezentaciju Da svima prija inkluzija, sa XVI Stručnih susreta “Vaspitači vaspitačima” http://www.slideshare.net/Obrazovanjeplus/susreti-vaspitaca-novembar-2010-da-svima-prija-inkluzija  Izvor: deteplus.rs, 28. novembar 2010.
Program rada studijske gr... I u 2013. godini, Studijska grupa za Valdorf pedagogiju nastavlja da se sastaje svakog drugog četvrtka u OŠ „Sveti Sava“ na Vračaru, Makenzijeva 42 (ulaz iz dvorišta
Tapšalica PETICE Lara i Una ponovo u akciji! Tapšalica petice je još jedan primer igre za razvoj koordinacije, ritma, motorike, kognitivnih i socijalnih veština kod dece. Pogledajte snimak OVDE.  
Valdorf centar za podršk... Od septembra 2013. godine, u Beogradu počinje sa radom Valdorf centar za podršku porodici u okviru kojeg će postojati Valdorf vrtić. Zašto je Valdorf pedagogija značajna za
Antropozofija kao osnova ... Antropozofija je nastala kao rezultat višegodišnjeg duhovnog istraživanja od strane njenog osnivača Rudolfa Štajnera. Ono što je on u svetu uočio, prepoznao i spoznao, pretočio je u
Резултати кон... Фондација Ухвати живот објављује резултате Конкурса за награду Жана Борисављевић за допринос развоју образованог друштва у којем се негују људске вредности за 2016. годину     Право
Mesečni kalendar / septe... I ove godine smo za vas pripremili mesečni kalendar za 10 meseci školske godine, sa inspirativnim citatima i ilustracijama. Nadamo se da će vam ulepšavati dane, nedelje
Iz dana u dan – kro... Poklanjamo vam izvanredan priručnik za lični razvoj koji je Žana Borisavljević pripremila za sve one koji žele da u 2013. posvete više vremena sebi i jačanju svog