Holističko obrazovanje

Termin holističko obrazovanje se prvi put pojavio u oblasti transcendentalne psihologije krajem sedamdesetih godina XX veka i odnosio se na grupu obrazovnih metoda kojima je zajednički stav da cilj obrazovanja nije ukalupljivanje mladih u uloge poslušnih građana i dobrih radnika već razvoj ljudskog bića ka samospoznaji i preuzimanju odgovornosti za sopstveni život.

Izraz holističko (holistic) potiče od engleske reči whole, odnosno grčke reči holos (ὅλος) što znači celo, celina, i koristi se u oblastima obrazovanja, nauke i medicine, a sve više i kao termin koji opisuje životni stil i pogled na svet.

Osnovna pretpostavka u holističkom pogledu na svet je složenost odnosa između delova celine. Ljudsko biće se posmatra u kontekstu svog okruženja i povezanosti sa sistemima kojima pripada: porodica, škola, nacija, čovečanstvo, prirodna sredina, eko-sistem itd., kao i u kontekstu vremena u kojem živi. S druge strane, ljudsko biće se posmatra i kao celina sama po sebi. Čovek je biće koje se razvija, ispoljava i sebe doživljava na više nivoa: fizičkom/biološkom, psihološkom (emotivnom i intelektualnom) i duhovnom. Stoga je ono što se smatra važnim u holističkom obrazovanju uključivanje celog bića u proces učenja i način na koji ono što učimo utiče na kvalitet odnosa koje ostvarujemo sa svetom oko sebe.

Holistička vizija istorijski vodi poreklo od romantičarske pobune protiv negativnih vidova modernizacije. Među preteče holističkih pedagoga i teoretičara obrazovanja spadaju Ruso (Rousseau), švajcarski prosvetitelj Pestaloci (Pestalozzi), američki transcendentalisti Toro (Thorreau), Emerson i Olkot (Alcott), austrijski naučnik i filozof Štajner (Steiner) i širom sveta poznata Marija Montesori (Maria Montessori). Svima njima je zajedničko verovanje da je detetu učenje potrebno kao hrana za dušu i put ka ostvarivanju njegovog bića u svojoj celovitosti, a ne radi gomilanja informacija, činjenica i veština. Pestaloci je u beleškama 1809. opisao kako on vidi ulogu učitelja:

„Nama ne pada na pamet da od vas pravimo muškarce i žene po uzoru na nas same. Uz našu pomoć, vi ćete postati muskarci i žene onakvi kakvima vaša priroda, ono što je božansko i sveto u vašoj prirodi, teži da postanete.”

Ove reči iskazuju stav dubokog poštovanja za ljudsku prirodu i veru da čovek sam u sebi nosi ključ za sopstveni razvoj. Takav stav je u velikoj suprotnosti sa stavom koji dominira u savremenim obrazovnim sistemima širom sveta. Danas se najveći broj obrazovnih sistema zasniva na metodama podučavanja u kojima apstrakcija zamenjuje konkretno iskustvo a materijalistički pogled na svet istiskuje doživljaj povezanosti, smisla i pripadnosti. Moderni mediji, reklamna i filmska industrija nas bombarduju porukama da svoje potrebe za povezanošću, smislom i pripadnošću možemo zadovoljiti spolja i utiču na to da potrošački mentalitet postaje put kojim pokušavamo da zadovoljimo svoje potrebe. Nažalost, savremene škole teško odolevaju prodoru potrošačkog mentaliteta. Što više, što bolje i što pre, postaju merila i u obrazovnim sistemima: program je obimniji, sve je više testova i ispita i podučavanje počinje u sve mlađem uzrastu.

Ali, poput nekadašnjih vizionara tipa Pestalocija, poslednjih godina se oglašavaju prosvetitelji modernog doba čija holistička vizija ide korak dalje i predstavlja kritičku analizu modernog života zasnovanu, s jedne strane, na naučnom pristupu kulturološkim, sociološkim i istorijskim aspektima obrazovanja, a s druge strane na veri u važnost duhovnih principa u obrazovnom procesu.

Delovi teksta Holisitčko obrazovanje iz časopisa Kreativno vaspitanje, mart 2003.

Autor: Žana Borisavljević

Izvor: deteplus.rs

Similar Articles

Valdorf centar za podršk... Od septembra 2013. godine, u Beogradu počinje sa radom Valdorf centar za podršku porodici u okviru kojeg će postojati Valdorf vrtić. Zašto je Valdorf pedagogija značajna za
Tema meseca za septembar ... Termin holističko obrazovanje se prvi put pojavio u oblasti transcendentalne psihologije krajem sedamdesetih godina XX veka i odnosio se na grupu obrazovnih metoda kojima je zajednički stav da cilj
Miholjdanski zmaj U Valdorf školama i vrtićima, jedan od praznika koji se svake jeseni proslavljaju je Miholjdan. Miholjdan je praznik koji označava smenu godišnjih doba. Slavi se 29. septembra.
Pošli smo da lovimo lavo... Na početku nove školske godine dobro je imati nekoliko igara spremnih za prve dane dok se učenici još navikavaju na nov ritam, strukturu školskog dana i sedenje
Predstavljamo… Mom... Momčilo  je u organizaciju Obrazovanje plus ušao kao učesnik seminara Holistički pristup u radu sa decom u prvom razredu, u oktobru 2008. Nakon seminara je nastavio da se uključuje u aktivnosti
Pesmica-pitalica Vaspitačice iz PU “Pčelica” u Sremskoj Mitrovici demonstriraju pesmicu-pitalicu. Prvi deo pesme je u obliku pitanja i može da se menja, a drugi deo pesme je odgovor
Mi smo zemljani Nikolаj Nikolаjevič Veresov Progrаm „Mi smo Zemljаni” je zаsnovаn je nа psihološkim zаkonitostimа rаzvojа i specifičаn je po tome što rаdi nа rаzvijаnju detetovih sаznаnjа. Nаmenjen je
Akreditovani programi str... Organizacija Obrazovanje plus prati ekonomsku situaciju u zemlji pa su stoga, od septembra 2013. cene seminara u programima stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju snižene u odnosu na proteklu školsku
Japanska igra tapšanja Već smo, prošlog meseca, postavli jedan snimak ove tapšalice koju je učesnike seminara o Valdorf pedagogiji naučio Miša Petrović iz “Neven kuće” u Meljaku. Lara i Una su takođe
Pestaloci – obrazov... Jedan od uticajnih klasika nemačke pedagogije s kraja 18. i tokom 19. veka je švajcarski pedagog  i reformator obrazovanja Johan Hajnrih Pestaloci (1746-1827). Ono što je Pestaloci