Holističko obrazovanje

Termin holističko obrazovanje se prvi put pojavio u oblasti transcendentalne psihologije krajem sedamdesetih godina XX veka i odnosio se na grupu obrazovnih metoda kojima je zajednički stav da cilj obrazovanja nije ukalupljivanje mladih u uloge poslušnih građana i dobrih radnika već razvoj ljudskog bića ka samospoznaji i preuzimanju odgovornosti za sopstveni život.

Izraz holističko (holistic) potiče od engleske reči whole, odnosno grčke reči holos (ὅλος) što znači celo, celina, i koristi se u oblastima obrazovanja, nauke i medicine, a sve više i kao termin koji opisuje životni stil i pogled na svet.

Osnovna pretpostavka u holističkom pogledu na svet je složenost odnosa između delova celine. Ljudsko biće se posmatra u kontekstu svog okruženja i povezanosti sa sistemima kojima pripada: porodica, škola, nacija, čovečanstvo, prirodna sredina, eko-sistem itd., kao i u kontekstu vremena u kojem živi. S druge strane, ljudsko biće se posmatra i kao celina sama po sebi. Čovek je biće koje se razvija, ispoljava i sebe doživljava na više nivoa: fizičkom/biološkom, psihološkom (emotivnom i intelektualnom) i duhovnom. Stoga je ono što se smatra važnim u holističkom obrazovanju uključivanje celog bića u proces učenja i način na koji ono što učimo utiče na kvalitet odnosa koje ostvarujemo sa svetom oko sebe.

Holistička vizija istorijski vodi poreklo od romantičarske pobune protiv negativnih vidova modernizacije. Među preteče holističkih pedagoga i teoretičara obrazovanja spadaju Ruso (Rousseau), švajcarski prosvetitelj Pestaloci (Pestalozzi), američki transcendentalisti Toro (Thorreau), Emerson i Olkot (Alcott), austrijski naučnik i filozof Štajner (Steiner) i širom sveta poznata Marija Montesori (Maria Montessori). Svima njima je zajedničko verovanje da je detetu učenje potrebno kao hrana za dušu i put ka ostvarivanju njegovog bića u svojoj celovitosti, a ne radi gomilanja informacija, činjenica i veština. Pestaloci je u beleškama 1809. opisao kako on vidi ulogu učitelja:

„Nama ne pada na pamet da od vas pravimo muškarce i žene po uzoru na nas same. Uz našu pomoć, vi ćete postati muskarci i žene onakvi kakvima vaša priroda, ono što je božansko i sveto u vašoj prirodi, teži da postanete.”

Ove reči iskazuju stav dubokog poštovanja za ljudsku prirodu i veru da čovek sam u sebi nosi ključ za sopstveni razvoj. Takav stav je u velikoj suprotnosti sa stavom koji dominira u savremenim obrazovnim sistemima širom sveta. Danas se najveći broj obrazovnih sistema zasniva na metodama podučavanja u kojima apstrakcija zamenjuje konkretno iskustvo a materijalistički pogled na svet istiskuje doživljaj povezanosti, smisla i pripadnosti. Moderni mediji, reklamna i filmska industrija nas bombarduju porukama da svoje potrebe za povezanošću, smislom i pripadnošću možemo zadovoljiti spolja i utiču na to da potrošački mentalitet postaje put kojim pokušavamo da zadovoljimo svoje potrebe. Nažalost, savremene škole teško odolevaju prodoru potrošačkog mentaliteta. Što više, što bolje i što pre, postaju merila i u obrazovnim sistemima: program je obimniji, sve je više testova i ispita i podučavanje počinje u sve mlađem uzrastu.

Ali, poput nekadašnjih vizionara tipa Pestalocija, poslednjih godina se oglašavaju prosvetitelji modernog doba čija holistička vizija ide korak dalje i predstavlja kritičku analizu modernog života zasnovanu, s jedne strane, na naučnom pristupu kulturološkim, sociološkim i istorijskim aspektima obrazovanja, a s druge strane na veri u važnost duhovnih principa u obrazovnom procesu.

Delovi teksta Holisitčko obrazovanje iz časopisa Kreativno vaspitanje, mart 2003.

Autor: Žana Borisavljević

Izvor: deteplus.rs

Similar Articles

Predstavljamo…..Jel... Jelena Želeskov Đorić je mama petogodišnje devojčice koja uz podršku svog supruga uspeva da se ostvari kao majka, supruga, drugarica, profesionalka i da svoju energiju uvek iznova
Igra opuštanja za rodite... Zorica Berar predlaže igru za roditelje i decu – ideja adaptirana iz knjige “Krugovi prijateljstva” u izdanju Kreativnog centra. Roditelji sede na podu sa nogama ukrštenim u
Čas srpskog u IV razredu... U toku leta 2011. godine, grupa nastavnika koja se našla na seminaru u programu “Druga šansa” je na jednoj radionici napravila scenario za čas srpskog jezika u
Malo podrške za roditelj... Kada vam dete polazi u prvi razred, to je velika stvar za celu porodicu, posebno ako se to dešava prvi put u vašoj porodici. Zato smo pripremili
Neke korisne aktivnosti z... Leto je period kada se dosta vremena provodi sa decom. Na plaži, kod kuće, u automobilu, često imamo priliku da se igramo sa njima. Evo predloga nekih
Edukativan film koji insp... Animirani film “Čovek koji je sadio drveće” je primer korišćenja filma kao medija za podučavanje i podsećanje na životne vrednosti. Film je napravljen po istoimenoj knjizi Žana
Ustanovljena edicija Žan... Izdavačka kuća Kovačnica priča u saradnji sa Fondacijom Uhvati Život je u znak sećanja na Žanu Borisavljević ustanovila istoimenu ediciju dečje književnosti i literature za roditeljstvo. Porodici,
Predstavljamo Zoricu Bera... Poslednjih mesec dana smo primetili da se na fejsbuku često pojavljuju slike čarobnih kreacija dece predškolskog uzrasta iz grupe koju vodi Zorica Berar u vrtiću u Kovilju.
Pesme, igre, vežbe iz re... Nedavno je u Beogradu održan prvi seminar Valdorf pedagogije za vaspitače, učitelje i roditelje. Seminar je protekao u divnoj atmosferi, dosta smo naučili i isprobali razne igre, pesme i
MAŠTA I KREATIVNOST Kreativnost  nije dar koji poseduju samo neki srećnici, već je to veština koja se uči, vežba  i razvija. Svaka veština je radnja koja nam je u početku