Holističko obrazovanje

Termin holističko obrazovanje se prvi put pojavio u oblasti transcendentalne psihologije krajem sedamdesetih godina XX veka i odnosio se na grupu obrazovnih metoda kojima je zajednički stav da cilj obrazovanja nije ukalupljivanje mladih u uloge poslušnih građana i dobrih radnika već razvoj ljudskog bića ka samospoznaji i preuzimanju odgovornosti za sopstveni život.

Izraz holističko (holistic) potiče od engleske reči whole, odnosno grčke reči holos (ὅλος) što znači celo, celina, i koristi se u oblastima obrazovanja, nauke i medicine, a sve više i kao termin koji opisuje životni stil i pogled na svet.

Osnovna pretpostavka u holističkom pogledu na svet je složenost odnosa između delova celine. Ljudsko biće se posmatra u kontekstu svog okruženja i povezanosti sa sistemima kojima pripada: porodica, škola, nacija, čovečanstvo, prirodna sredina, eko-sistem itd., kao i u kontekstu vremena u kojem živi. S druge strane, ljudsko biće se posmatra i kao celina sama po sebi. Čovek je biće koje se razvija, ispoljava i sebe doživljava na više nivoa: fizičkom/biološkom, psihološkom (emotivnom i intelektualnom) i duhovnom. Stoga je ono što se smatra važnim u holističkom obrazovanju uključivanje celog bića u proces učenja i način na koji ono što učimo utiče na kvalitet odnosa koje ostvarujemo sa svetom oko sebe.

Holistička vizija istorijski vodi poreklo od romantičarske pobune protiv negativnih vidova modernizacije. Među preteče holističkih pedagoga i teoretičara obrazovanja spadaju Ruso (Rousseau), švajcarski prosvetitelj Pestaloci (Pestalozzi), američki transcendentalisti Toro (Thorreau), Emerson i Olkot (Alcott), austrijski naučnik i filozof Štajner (Steiner) i širom sveta poznata Marija Montesori (Maria Montessori). Svima njima je zajedničko verovanje da je detetu učenje potrebno kao hrana za dušu i put ka ostvarivanju njegovog bića u svojoj celovitosti, a ne radi gomilanja informacija, činjenica i veština. Pestaloci je u beleškama 1809. opisao kako on vidi ulogu učitelja:

„Nama ne pada na pamet da od vas pravimo muškarce i žene po uzoru na nas same. Uz našu pomoć, vi ćete postati muskarci i žene onakvi kakvima vaša priroda, ono što je božansko i sveto u vašoj prirodi, teži da postanete.”

Ove reči iskazuju stav dubokog poštovanja za ljudsku prirodu i veru da čovek sam u sebi nosi ključ za sopstveni razvoj. Takav stav je u velikoj suprotnosti sa stavom koji dominira u savremenim obrazovnim sistemima širom sveta. Danas se najveći broj obrazovnih sistema zasniva na metodama podučavanja u kojima apstrakcija zamenjuje konkretno iskustvo a materijalistički pogled na svet istiskuje doživljaj povezanosti, smisla i pripadnosti. Moderni mediji, reklamna i filmska industrija nas bombarduju porukama da svoje potrebe za povezanošću, smislom i pripadnošću možemo zadovoljiti spolja i utiču na to da potrošački mentalitet postaje put kojim pokušavamo da zadovoljimo svoje potrebe. Nažalost, savremene škole teško odolevaju prodoru potrošačkog mentaliteta. Što više, što bolje i što pre, postaju merila i u obrazovnim sistemima: program je obimniji, sve je više testova i ispita i podučavanje počinje u sve mlađem uzrastu.

Ali, poput nekadašnjih vizionara tipa Pestalocija, poslednjih godina se oglašavaju prosvetitelji modernog doba čija holistička vizija ide korak dalje i predstavlja kritičku analizu modernog života zasnovanu, s jedne strane, na naučnom pristupu kulturološkim, sociološkim i istorijskim aspektima obrazovanja, a s druge strane na veri u važnost duhovnih principa u obrazovnom procesu.

Delovi teksta Holisitčko obrazovanje iz časopisa Kreativno vaspitanje, mart 2003.

Autor: Žana Borisavljević

Izvor: deteplus.rs

Similar Articles

101 način da pokažete d... O primeru Ovaj primer je, uz odobrenje izdavača, preuzet iz knjige “101 način da detetu pokažete da ga volite”. Autor je Jelena Holcer a izdavač Kreativni centar.
Festival obrazovanja, sep... U Beogradu je prvog vikenda u septembru održan Festival obrazovanja, za vaspitače i učitelje iz cele Srbije. Ovaj Festival je rezultat saradnje organizacije Obrazovanje plus, osnovne škole
MAŠTA I KREATIVNOST Kreativnost  nije dar koji poseduju samo neki srećnici, već je to veština koja se uči, vežba  i razvija. Svaka veština je radnja koja nam je u početku
Pošli smo da lovimo lavo... Na početku nove školske godine dobro je imati nekoliko igara spremnih za prve dane dok se učenici još navikavaju na nov ritam, strukturu školskog dana i sedenje
Leo je procvetao kasnije Do nas je nedavno došla jedna prezentacija koja nam se veoma  svidela i za koju mislimo da se savršeno uklapa u temu meseca za april. Pretpostavljamo da
Igre sa decom u prirodi Pre par decenija, svi smo se bavili sportom – svakodnevno i, uglavnom, nesvesno. Igrali smo se, kretali, znojavi rumeneli… Danas tek poneko dete koristi boravak na vazduhu
Na putu nas čeka i prepr... Vaspitačica Vesna Josipović  iz PU “Olga Jovičić – Rita” u Kraljevu, nam je poslala prezentaciju u kojoj je predstavljena aktivnost za predškolce koja nam se izuzetno svidela.
Čas u prvom razredu Reč... U okviru projekta “Holistički pristup u radu sa decom u prvom razredu”, u 2008/2009. godini, koji je realizovala organizacija Obrazovanje plus, 28 učitelja prvog razreda iz 18 beogradskih
Tablica množenja kroz pe... Lara i Una pokazuju kako se kroz tapšalicu i pesmicu vežba tablica množenja. Ovo je jedna od aktivnosti koja se obrađuje na akreditovanom seminaru “Da kod učitelja svako
Valdorfsko obrazovanje U prostorijama vlada prijatna atmosfera, nameštaj je od drveta, igračke od prirodnih materijala: vune, svile i drveta. Dete često ima prvo iskustvo Valdorf škole još kao beba