Euritmija – umetnost pokreta

Tekst koji sledi je deo završnog rada Dragane Tošić na odeljenju za pedagogiju i andragogoiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Već je spomenuto da je jedan od opštijih zahteva antropozofije da sve ono što se detetu predstavlja, da se predstavlja i obraća celom njegovom biću, a ne samo glavi, odnosno umu. Antropozofi ukazuju na čitav jedan tok koji povezuje fizičko sa psihičkim, spoljašnje sa unutrašnjim, angažujući pri tom celovitu ličnost deteta. Tok koji se kreće od spoljašnjih organa i njihovog odnosa sa spoljašnjim svetom, ka unutarnjim delovima ličnosti, utiskujući se u dušu deteta i njegov nervni sistem. Antropozofi čvrsto veruju da vežbanje određenih pokreta na ranijim uzrastima utiče na kasniji razvoj inteligencije, uma, sposobnosti zaključivanja, rasuđivanja… Na osnovu tih pretpostavki, antropozofija iznedruje euritmiju, neizostavni element kurikuluma valdorfskih škola.

Euritmija predstavlja umetnost pokreta, neizmerne pedagoške vrednosti. Ona je poput vidljivog jezika. Poput pantomime, ili neke vrste plesa, ali zapravo nije ni jedno ni drugo. Najčešće se poredi sa gimnastikom. Međutim, euritmija je nešto mnogo više i od gimnastike. Iako se zasniva i na fizičkom aspektu, za razliku od klasične gimnastike, euritmija istovremeno u svakom izvedenom pokretu oživljava i deo duše i duha, omogućavajući detetu da doživi osećaj sopstvenog duha i duše, a ne samo puke fizičke pokrete. Razlika je dakle u tome što je svaki pokret koji dete napravi produhovljen. Svaki pokret u euritmiji stoga “nije jednostavan fizički pokret; u isto vreme on je izraz duše, na isti način kao što je i izgovorena reč izraz duše” (Steiner, 2001:104). Iz tog razloga, euritmija se karakteriše i kao “produhovljena gimnastika”.

Onaj ko euritmiju shvati kao takvu, moći će je čitati na isti način kao što se mogu čitati reči i rečenice. Jer, euritmija celo ljudsko biće koristi kao svoj jezik. Ovaj vidljivi, bezglasni govor se razvija kroz proučavanje zakona glasovnog govora. Pokreti koji se izvode euritmijom nikako nisu proizvoljni pokreti. Naprotiv, to su isti oni pokreti koji su osnova onoga što izražavamo glasovnim govorom. Pojedinac se tako kroz euritmiju izražava uređenim, celovitim, vidljivim oblikom govora, baš kao što organi govora proizvode glasovni govor ili pesmu.

U euritmiji, pokrete može izvoditi pojedinac ili grupa ljudi. Ono što je posebno značajno jeste da je euritmija deci vrlo bliska, a sklonost da u jeziku euritmije upoznaju sebe, prirodna im je potreba. I stariji učenici razvijaju isti odnos prema euritmiji, samo u nešto drugačijem obliku (Steiner, 2001).

Kada dete izvodi pokrete euritmije, razvija se interesovanje dece za spoljašnji svet. “Rast njihovog interesovanja za spoljašnji svet je neminovna posledica” (Steiner, 2001:106), tvrdi Štajner. Osim toga, izvođenjem euritmije, pri čemu je svaki pokret istovremeno povezan sa dušom, odnosno pri čemu duša prožima svaki pojedinačni pokret, dolazi do jačanja detetove volje. Kako bi taj proces jačanja volje bio potpuniji i kako bi podstakli i razvoj osećanja kod deteta, potrebno je pored euritmije, omogućiti deci i bavljenje gimnastikom i muzikom.

Dejstvo euritmije međutim i dalje blagotvorno deluje, doprinoseći i razvoju intelekta. Izvođenjem euritmije dete doživljava svaki pokret svog organizma i uz osećanje dubokog unutarnjeg zadovoljstva uspeva da doživi i unutarnji život sopstvenog bića. Ovako doživljena osećanja, kao povratnom reakcijom čine da ceo organizam aktivira snage koje kasnije prerastaju u inteligenciju. Na ovaj način dete je obogaćeno inteligencijom koja se jednostavno razvija iz celog ljudskog bića, za razliku od uobičajenog jednostranog vežbanja inteligencije, koji podseća na veštačko “usađivanje” u um deteta (Steiner, 2001).

Deo teksta završnog rada Dragane Tošić (VALDORFSKA PEDAGOGIJA – KARAKTERISTIKE I KRITIKA) na odeljenju za pedagogiju i andragogoiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

 

Izvor: deteplus.rs, 18. januar 2012.

Similar Articles

Akreditovani programi za ... Drago nam je da Vas obavestimo da organizacija Obrazovanje plus ima 5 akreditovanih programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju za školsku 2018/19, 2019/20. i 2020/21. godinu godinu. Svi
Ivan Ilič i radikalna kr... U drugoj polovini XX veka, pojavljuje se veliki broj teoretičara koji se bave pitanjem obrazovanja na holistički način. Jelena Kostić nam predstavlja Ivana Iliča, jednog od najradikalnijih
Pesma za ozdravljenje U jesen, kada kreću hladniji dani koji donose prehlade i grip, često nas hvata nervoza i nestrpljenje: “E, gde baš sada da se prehladim! Samo mi je
Odeća od lišća Predlog koji će biti opisan u ovom članku razvija maštu i predstavlja zanimljivu igru za decu. Napolju možete kvalitetno provesti vreme sa svojim detetom sakupljajući lišće raznih
Malo podrške za roditelj... Kada vam dete polazi u prvi razred, to je velika stvar za celu porodicu, posebno ako se to dešava prvi put u vašoj porodici. Zato smo pripremili
Priča o inkluziji iz ugl... Drago mi je da sam pozvana da javno napišem „par reči“ o svom sinu i našoj porodici. Komentara je uvek ili malo, ili mnogo ili suviše, ali
Predstavljamo STRAŠNU KN... U okviru manifestacije “Dani vaspitača” koju tradicionalno organizuje Udruženje vaspitača Beograda, a pod pokroviteljstvom Sekretarijata za dečju zaštitu, svake godine se organizuje konkurs za najbolju didaktičku igračku,
Резултати кон... Фондација Ухвати живот објављује резултате Конкурса за награду Жана Борисављевић за допринос развоју образованог друштва у којем се негују људске вредности за 2016. годину     Право
Igre za učenje pojmova v... Deca predškolskog uzrasta još uvek uče da se snalaze u prostoru, da prepoznaju šta je levo/desno, napred/nazad, gore/dole. Kao i sa svim ostalim, učenje pojmova kojima se
Promena paradigme Pogledajte prevod ilustrovanog predavanja Kena Robinsona koje govori o potrebi da se u obrazovanju dese promene koje moraju da prate promene u društvu. PROMENA PARADIGME – OBRAZOVANJE