Euritmija – umetnost pokreta

Tekst koji sledi je deo završnog rada Dragane Tošić na odeljenju za pedagogiju i andragogoiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Već je spomenuto da je jedan od opštijih zahteva antropozofije da sve ono što se detetu predstavlja, da se predstavlja i obraća celom njegovom biću, a ne samo glavi, odnosno umu. Antropozofi ukazuju na čitav jedan tok koji povezuje fizičko sa psihičkim, spoljašnje sa unutrašnjim, angažujući pri tom celovitu ličnost deteta. Tok koji se kreće od spoljašnjih organa i njihovog odnosa sa spoljašnjim svetom, ka unutarnjim delovima ličnosti, utiskujući se u dušu deteta i njegov nervni sistem. Antropozofi čvrsto veruju da vežbanje određenih pokreta na ranijim uzrastima utiče na kasniji razvoj inteligencije, uma, sposobnosti zaključivanja, rasuđivanja… Na osnovu tih pretpostavki, antropozofija iznedruje euritmiju, neizostavni element kurikuluma valdorfskih škola.

Euritmija predstavlja umetnost pokreta, neizmerne pedagoške vrednosti. Ona je poput vidljivog jezika. Poput pantomime, ili neke vrste plesa, ali zapravo nije ni jedno ni drugo. Najčešće se poredi sa gimnastikom. Međutim, euritmija je nešto mnogo više i od gimnastike. Iako se zasniva i na fizičkom aspektu, za razliku od klasične gimnastike, euritmija istovremeno u svakom izvedenom pokretu oživljava i deo duše i duha, omogućavajući detetu da doživi osećaj sopstvenog duha i duše, a ne samo puke fizičke pokrete. Razlika je dakle u tome što je svaki pokret koji dete napravi produhovljen. Svaki pokret u euritmiji stoga “nije jednostavan fizički pokret; u isto vreme on je izraz duše, na isti način kao što je i izgovorena reč izraz duše” (Steiner, 2001:104). Iz tog razloga, euritmija se karakteriše i kao “produhovljena gimnastika”.

Onaj ko euritmiju shvati kao takvu, moći će je čitati na isti način kao što se mogu čitati reči i rečenice. Jer, euritmija celo ljudsko biće koristi kao svoj jezik. Ovaj vidljivi, bezglasni govor se razvija kroz proučavanje zakona glasovnog govora. Pokreti koji se izvode euritmijom nikako nisu proizvoljni pokreti. Naprotiv, to su isti oni pokreti koji su osnova onoga što izražavamo glasovnim govorom. Pojedinac se tako kroz euritmiju izražava uređenim, celovitim, vidljivim oblikom govora, baš kao što organi govora proizvode glasovni govor ili pesmu.

U euritmiji, pokrete može izvoditi pojedinac ili grupa ljudi. Ono što je posebno značajno jeste da je euritmija deci vrlo bliska, a sklonost da u jeziku euritmije upoznaju sebe, prirodna im je potreba. I stariji učenici razvijaju isti odnos prema euritmiji, samo u nešto drugačijem obliku (Steiner, 2001).

Kada dete izvodi pokrete euritmije, razvija se interesovanje dece za spoljašnji svet. “Rast njihovog interesovanja za spoljašnji svet je neminovna posledica” (Steiner, 2001:106), tvrdi Štajner. Osim toga, izvođenjem euritmije, pri čemu je svaki pokret istovremeno povezan sa dušom, odnosno pri čemu duša prožima svaki pojedinačni pokret, dolazi do jačanja detetove volje. Kako bi taj proces jačanja volje bio potpuniji i kako bi podstakli i razvoj osećanja kod deteta, potrebno je pored euritmije, omogućiti deci i bavljenje gimnastikom i muzikom.

Dejstvo euritmije međutim i dalje blagotvorno deluje, doprinoseći i razvoju intelekta. Izvođenjem euritmije dete doživljava svaki pokret svog organizma i uz osećanje dubokog unutarnjeg zadovoljstva uspeva da doživi i unutarnji život sopstvenog bića. Ovako doživljena osećanja, kao povratnom reakcijom čine da ceo organizam aktivira snage koje kasnije prerastaju u inteligenciju. Na ovaj način dete je obogaćeno inteligencijom koja se jednostavno razvija iz celog ljudskog bića, za razliku od uobičajenog jednostranog vežbanja inteligencije, koji podseća na veštačko “usađivanje” u um deteta (Steiner, 2001).

Deo teksta završnog rada Dragane Tošić (VALDORFSKA PEDAGOGIJA – KARAKTERISTIKE I KRITIKA) na odeljenju za pedagogiju i andragogoiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

 

Izvor: deteplus.rs, 18. januar 2012.

Similar Articles

Kako raditi sa decom po m... Na neki način je teško davati uputstva o tome kako predavati po metodama holističkog obrazovanja upravo zato što se ove metode ne zasnivaju na tehnici već na
Kako napraviti muzički i... Danas najveći broj dece ima puno igračaka koje nešto “rade” – pritisnemo dugme i one se kreću ili prave zvukove, igračke na baterije koje su višefunkcionalne, raznobojne
Uloga temperamenta u ostv... Priča o temperamentima ide unazad još do vremena Hipokrata i Galena, koji su se temperamentima bavili uglavnom sa stanovišta medicine i fiziologije. U XVIII veku, Kant je
Učimo decu da vode brigu... Neka deca lako steknu naviku da redovno peru zube i vode računa o njima. Nekoj deci je to malo teže.Vaspitačica Dušica Dimsić iz PU “Ljuba Stanković” u
Prezentacija – Prip... Polazak deteta je važan korak ne samo za dete, već za celu porodicu. To je početak jednog dela života u kojem se uči na razne načine, o
Euritmija – umetnos... Tekst koji sledi je deo završnog rada Dragane Tošić na odeljenju za pedagogiju i andragogoiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Već je spomenuto da je jedan od opštijih
Pletenje prstima Jedno od iskustava koje učitelji imaju na seminaru “Da kod učitelja svako uči radosno i lako” koji realizuje Obrazovanje plus  je učenje kako da pletu prstima. Imamo povratne
Zainteresujmo decu za pri... Danas najveći broj dece i odraslih sve manje vremena provodi u prirodi. Kontakt sa prirodom je neophodan za razvoj zdravog odnosa prema svetu. Priroda nas uči, leči,
Tablica množenja kroz pe... Lara i Una pokazuju kako se kroz tapšalicu i pesmicu vežba tablica množenja. Ovo je jedna od aktivnosti koja se obrađuje na akreditovanom seminaru “Da kod učitelja svako
MAŠTA I KREATIVNOST Kreativnost  nije dar koji poseduju samo neki srećnici, već je to veština koja se uči, vežba  i razvija. Svaka veština je radnja koja nam je u početku