Dr Marija Montesori i njena obrazovna metoda

Prva žena lekar u Italiji Marija Montesori (Maria Montessori, 1870-1952) je pomagala i proučavala decu zaostalu u razvoju. To ju je zaokupilo do te mere da je najzad od lekara postala vaspitač. Primenjivala je metode Francuza Itara i njegovog učenika Sigina (Jean Marc Gaspard Itard i Edouard Seguin), koji su bili čuveni po radu sa dvanaestogodišnjim Viktorom, tzv. „divljim dečakom iz Averona”, koji je bio jedan od mnoge tzv. „divlje” dece odrasle potpuno same u divljini, a o kome je snimljen i film „Divlji dečak” … Svake večeri posle posla dr Montesori je pravila svoje beleške koje su postale osnova za novu metodu koja se, mimo svih njenih očekivanja, primenjuje i dan danas, i to ne samo u radu sa „sporom”, već i sa svom decom pretežno predškolskog uzrasta. (Pokušaji da se primeni na osnovnu školu su u zapadnom svetu dosta retki jer su u direktnoj suprotnosti sa državnim programom.)

Polazište njene metode je prevashodno ljubav na kojoj treba da se zasniva obrazovanje, što je pred kraj njenog života preraslo u obrazovanje za mir.

Od osnovnih smernica možemo da izdvojimo sledeće:

– Prirodni unutarnji nagoni: sva deca nasleđuju prirodne smernice koje vode njihov razvoj i mogu sama da uče kroz sopstveni rad.

– Faze razvoja: prirodni razvoj deteta se odvija kroz nekoliko faza od kojih svaka ima svoj značaj u razvoju. Prva faza obuhvata uzrast od rođenja do šeste godine. To je faza u kojoj se uspostavljaju osnove ličnosti i u njoj se radi posredstvom fizičkih čula. Tada se stiče sposobnost govora i razvija se osnova za mentalni sklop. Dr Montesori je u potpunosti podržala teorije gorepomenutih francuskih istraživača, napomenuvši ako se u tom periodu nešto propusti da je kasnije u životu to gotovo nemoguće ispraviti (kao govor na primer). Druga faza razvoja je od 6-12 godina, u kojoj se uključuje učenje posredstvom apstraktnog mišljenja kroz imaginaciju i društvenu delatnost. Treća, pretposlednja faza je ona od 12-18 godina kada se razvija adolescent, uključujući značajne biološke promene u pubertetu, uspostavlja se ličnost, posebno u odnosu na društvo i kulturu u kojoj se razvija. Poslednja, četvrta faza – preko 18 godina, uključuje završnicu sveg preostalog razvoja u procesu sazrevanja i ulazak u društvo odraslih.

– Priprema okruženja: za zdravo odrastanje je potrebno omogućiti zdravo okruženje. Za malu decu je od velike važnosti da se okruženje pripremi tako da im omogući bavljenje nizom fizičkih predmeta koji su uređeni tako da podstiču njihove unutrašnje instinkte i interesovanja za proces samoobrazovanja, a slobodno se koriste. Deca moraju fizički da dodirnu određeni predmet, a ne samo da slušaju učitelja. Deci, prema Mariji Montesori, treba samo mali podsticaj za ono što treba da se nauči. U decu se može imati poverenja i ona su u stanju da donose sopstvene odluke.

– Posmatranja i indirektno podučavanje: uloga učitelja je da posmatra dete koje je uključeno u neku aktivnost tokom koje sledi sopstvene prirodne interese. Ovo indirektno uključivanje učitelja je u potpunom sukobu sa stavovima državnog obrazovanja, prema kojima se direktno primenjuje plan i program za koji je učitelj zadužen. Dete sâmo uči da otkriva svoje greške. Na primer, jedna od metoda da se umiri bučan razred je da se energija preusmeri na neku drugu pozitivnu aktivnost i ne rešava se pretnjama ili nagradama.

– Normalizacija: u periodu od rođenja do šeste godine odigrava se proces „normalizacije”, kada se od neposlušnog i nestašnog deteta preobraća u dete puno odgovornosti, ljubavi za red i dolazi do potpunog mira i harmonije tokom druženja. Ta psihološka promena ka „normalnom” biću se odigrava zahvaljujući dubokoj koncentraciji koja je potrebna pri nekim fizičkim aktivnostima koje dete bira svojom voljom tokom Montesori obrazovanja.

– „Upijajući um”: dete od rođenja do šeste godine poseduje um kojim upija utiske oko sebe, koji potom obrazuju njegov celokupni karakter i ličnost za ceo život. Mentalna sposobnost koja je jedinstvena kod malog deteta omogućava mu da sa lakoćom upija sve što mu se ponudi. Nakon tog uzrasta – šeste godine – ova mentalna sposobnost iščezava. To je pokušao da dokaže i Itar na primeru dečaka Viktora koga su našli u njegovoj dvanaestoj godini i nikada nisu uspeli da ga nauče govoru.

– Rad, ne igra: deca poseduju instinktivnu težnju da se razvijaju kroz neposredno iskustvo sredine, što dr Montesori opisuje kao „rad”. U tom smislu, dečja normalna delatnost je vezana za stvarnost u sadašnjosti i nije igra u kojoj se koriste lutke i fantazija.

– Grupe različitog uzrasta: deca neposredno uče jedna od drugih i uobičajeno je u Montesori učionicama da su puna dece različitog uzrasta. Tako je uzrast od 2-6 godina u predškolskom obrazovanju, a 6-12 godina u osnovnom obrazovanju.

U osnovi, metoda podstiče detetovo interesovanje kroz delatnost koja je samostalno odabrana. Celokupno učenje treba da proizađe iz detetovih sopstvenih unutrašnjih potreba za koje metoda obezbeđuje niz materijala i alatki kako bi ih podstakla. U prvoj grupi – predškolskoj, postoji pet osnovnih kategorija, svrstanih pod: praktične i čulne delatnosti, matematika, jezik i kultura. Kasnije se uvodi geografija, kada dete stekne svest o sebi u svetu, istorija kada dete stekne svest o sebi u vremenu, i prirodne nauke kada dete sâmo oseti međusobnu vezu sa prirodnim svetom.

U okviru ovog obrazovanja posebno važnu ulogu ima muzika, jer se veruje da ona potpomaže sposobnost rešavanja matematičkih zadataka, takođe pomaže fizičku koordinaciju, ravnotežu, koncentraciju, pamćenje, govor i samodisciplinu. Isto tako podstiče samopouzdanje i poboljšava sposobnost učenja.

Danas se Montesori obrazovanje primenjuje širom sveta. Samo u Britaniji postoji preko 500 Montesori škola. Širenje metode je bilo prekinuto tokom Drugog svetskog rata jer je Marija Montesori odbila saradnju sa Musolinijem. Godine 1939. bila je pozvana u Indiju gde je održala niz uspešnih predavanja. Po izbijanju rata, kao italijanska državljanka, bila je uhapšena, a njen sin poslat na prinudni rad. U Indiji je kasnije upoznala Gandija, Nehrua i Tagoru koji su joj pomogli da izbavi sina iz zarobljeništva. Zanimljiv je podatak da je u osamdeset prvoj godini života nameravala da ode u Afriku i nastavi širenje svoje metode, ali su joj odgovorili da je suviše krhka. Priča se da rekla: „Znači, od mene nema više nikakve koristi”. Samo sat kasnije umrla je od moždanog udara.

Autor: Aleksandra Andrijević
Aleksandra Andrejević je školovana u programima Motesori, Valdorf, a takođe je predavač muzičkog programa Tobin.

Izvor: deteplus.rs, 06. maj 2010.

Similar Articles

Tema meseca za april je i... U vremenu u kojem živimo, sa svih strana se vrše pritisci da se postigne što više, u što kraćem roku, što pre. Reklame za telefone nas zasipaju
Japanska igra tapšanja Već smo, prošlog meseca, postavli jedan snimak ove tapšalice koju je učesnike seminara o Valdorf pedagogiji naučio Miša Petrović iz “Neven kuće” u Meljaku. Lara i Una su takođe
Razvojne faze po filozofi... U Valdorf pedagogiji, razvoj ljudskog bića se posmatra u periodima od po 7 godina, a u smislu razvoja elemenata trojstva u ljudskoj prirodi – volje, osećanja i
Detinjstvo u XXI veku Preko sledećeg linka možete pogledati skraćenu verziju prezentacije Detinjstvo u XXI veku koju je za roditelje, vaspitače i učitelje održala Žana Borisavljević, 26. maja 2010. godine u Beogradu: http://www.slideshare.net/Obrazovanjeplus/detinjstvo-u-xxi-veku-4354420   Izvor: deteplus.rs
Mesečni kalendar / septe... I ove godine smo za vas pripremili mesečni kalendar za 10 meseci školske godine, sa inspirativnim citatima i ilustracijama. Nadamo se da će vam ulepšavati dane, nedelje
Predstavljamo program ... Jelenu Želeskov Đorić smo već predstavljali u ovoj rubrici a Žana Borisavljević je takođe prisutna na ovom sajtu kao kolumnista i autor mnogih tekstova, ali ovog puta ih predstavljamo zajedno,
Vaša deca nisu vaša dec... Biti roditelj je najteže “zanimanje” na svetu. Delimično zato što sa sobom nosi ogroman osećaj odgovornosti za to biće, ili bića, na čiju sudbinu će dosta uticati
Tema meseca za mart je RI... Ritam disanja, ritam otkucaja srca, ritam spavanja i budnog stanja, ritam dana i noći, ritam godišnjih doba… Nema života bez ritma. Prirodni ritmovi upravljaju našim životima. Naše
Pametna knjiga za mamu i ... Pre par godina, Unicef je izdao priručnik za roditelje dece do treće godine života, pod nazivmo Pametna knjiga za mamu i tatu. Ovaj priručnik na životan i
Predstavljamo Aktiv vaspi... Tema meseca za avgust je LEPOTA a krilatica – “Lepota će spasiti svet”, pa smo u tom kontekstu puno razmišljali koga da predstavimo u ovoj rubrici. Znamo