Dr Marija Montesori i njena obrazovna metoda

Prva žena lekar u Italiji Marija Montesori (Maria Montessori, 1870-1952) je pomagala i proučavala decu zaostalu u razvoju. To ju je zaokupilo do te mere da je najzad od lekara postala vaspitač. Primenjivala je metode Francuza Itara i njegovog učenika Sigina (Jean Marc Gaspard Itard i Edouard Seguin), koji su bili čuveni po radu sa dvanaestogodišnjim Viktorom, tzv. „divljim dečakom iz Averona”, koji je bio jedan od mnoge tzv. „divlje” dece odrasle potpuno same u divljini, a o kome je snimljen i film „Divlji dečak” … Svake večeri posle posla dr Montesori je pravila svoje beleške koje su postale osnova za novu metodu koja se, mimo svih njenih očekivanja, primenjuje i dan danas, i to ne samo u radu sa „sporom”, već i sa svom decom pretežno predškolskog uzrasta. (Pokušaji da se primeni na osnovnu školu su u zapadnom svetu dosta retki jer su u direktnoj suprotnosti sa državnim programom.)

Polazište njene metode je prevashodno ljubav na kojoj treba da se zasniva obrazovanje, što je pred kraj njenog života preraslo u obrazovanje za mir.

Od osnovnih smernica možemo da izdvojimo sledeće:

– Prirodni unutarnji nagoni: sva deca nasleđuju prirodne smernice koje vode njihov razvoj i mogu sama da uče kroz sopstveni rad.

– Faze razvoja: prirodni razvoj deteta se odvija kroz nekoliko faza od kojih svaka ima svoj značaj u razvoju. Prva faza obuhvata uzrast od rođenja do šeste godine. To je faza u kojoj se uspostavljaju osnove ličnosti i u njoj se radi posredstvom fizičkih čula. Tada se stiče sposobnost govora i razvija se osnova za mentalni sklop. Dr Montesori je u potpunosti podržala teorije gorepomenutih francuskih istraživača, napomenuvši ako se u tom periodu nešto propusti da je kasnije u životu to gotovo nemoguće ispraviti (kao govor na primer). Druga faza razvoja je od 6-12 godina, u kojoj se uključuje učenje posredstvom apstraktnog mišljenja kroz imaginaciju i društvenu delatnost. Treća, pretposlednja faza je ona od 12-18 godina kada se razvija adolescent, uključujući značajne biološke promene u pubertetu, uspostavlja se ličnost, posebno u odnosu na društvo i kulturu u kojoj se razvija. Poslednja, četvrta faza – preko 18 godina, uključuje završnicu sveg preostalog razvoja u procesu sazrevanja i ulazak u društvo odraslih.

– Priprema okruženja: za zdravo odrastanje je potrebno omogućiti zdravo okruženje. Za malu decu je od velike važnosti da se okruženje pripremi tako da im omogući bavljenje nizom fizičkih predmeta koji su uređeni tako da podstiču njihove unutrašnje instinkte i interesovanja za proces samoobrazovanja, a slobodno se koriste. Deca moraju fizički da dodirnu određeni predmet, a ne samo da slušaju učitelja. Deci, prema Mariji Montesori, treba samo mali podsticaj za ono što treba da se nauči. U decu se može imati poverenja i ona su u stanju da donose sopstvene odluke.

– Posmatranja i indirektno podučavanje: uloga učitelja je da posmatra dete koje je uključeno u neku aktivnost tokom koje sledi sopstvene prirodne interese. Ovo indirektno uključivanje učitelja je u potpunom sukobu sa stavovima državnog obrazovanja, prema kojima se direktno primenjuje plan i program za koji je učitelj zadužen. Dete sâmo uči da otkriva svoje greške. Na primer, jedna od metoda da se umiri bučan razred je da se energija preusmeri na neku drugu pozitivnu aktivnost i ne rešava se pretnjama ili nagradama.

– Normalizacija: u periodu od rođenja do šeste godine odigrava se proces „normalizacije”, kada se od neposlušnog i nestašnog deteta preobraća u dete puno odgovornosti, ljubavi za red i dolazi do potpunog mira i harmonije tokom druženja. Ta psihološka promena ka „normalnom” biću se odigrava zahvaljujući dubokoj koncentraciji koja je potrebna pri nekim fizičkim aktivnostima koje dete bira svojom voljom tokom Montesori obrazovanja.

– „Upijajući um”: dete od rođenja do šeste godine poseduje um kojim upija utiske oko sebe, koji potom obrazuju njegov celokupni karakter i ličnost za ceo život. Mentalna sposobnost koja je jedinstvena kod malog deteta omogućava mu da sa lakoćom upija sve što mu se ponudi. Nakon tog uzrasta – šeste godine – ova mentalna sposobnost iščezava. To je pokušao da dokaže i Itar na primeru dečaka Viktora koga su našli u njegovoj dvanaestoj godini i nikada nisu uspeli da ga nauče govoru.

– Rad, ne igra: deca poseduju instinktivnu težnju da se razvijaju kroz neposredno iskustvo sredine, što dr Montesori opisuje kao „rad”. U tom smislu, dečja normalna delatnost je vezana za stvarnost u sadašnjosti i nije igra u kojoj se koriste lutke i fantazija.

– Grupe različitog uzrasta: deca neposredno uče jedna od drugih i uobičajeno je u Montesori učionicama da su puna dece različitog uzrasta. Tako je uzrast od 2-6 godina u predškolskom obrazovanju, a 6-12 godina u osnovnom obrazovanju.

U osnovi, metoda podstiče detetovo interesovanje kroz delatnost koja je samostalno odabrana. Celokupno učenje treba da proizađe iz detetovih sopstvenih unutrašnjih potreba za koje metoda obezbeđuje niz materijala i alatki kako bi ih podstakla. U prvoj grupi – predškolskoj, postoji pet osnovnih kategorija, svrstanih pod: praktične i čulne delatnosti, matematika, jezik i kultura. Kasnije se uvodi geografija, kada dete stekne svest o sebi u svetu, istorija kada dete stekne svest o sebi u vremenu, i prirodne nauke kada dete sâmo oseti međusobnu vezu sa prirodnim svetom.

U okviru ovog obrazovanja posebno važnu ulogu ima muzika, jer se veruje da ona potpomaže sposobnost rešavanja matematičkih zadataka, takođe pomaže fizičku koordinaciju, ravnotežu, koncentraciju, pamćenje, govor i samodisciplinu. Isto tako podstiče samopouzdanje i poboljšava sposobnost učenja.

Danas se Montesori obrazovanje primenjuje širom sveta. Samo u Britaniji postoji preko 500 Montesori škola. Širenje metode je bilo prekinuto tokom Drugog svetskog rata jer je Marija Montesori odbila saradnju sa Musolinijem. Godine 1939. bila je pozvana u Indiju gde je održala niz uspešnih predavanja. Po izbijanju rata, kao italijanska državljanka, bila je uhapšena, a njen sin poslat na prinudni rad. U Indiji je kasnije upoznala Gandija, Nehrua i Tagoru koji su joj pomogli da izbavi sina iz zarobljeništva. Zanimljiv je podatak da je u osamdeset prvoj godini života nameravala da ode u Afriku i nastavi širenje svoje metode, ali su joj odgovorili da je suviše krhka. Priča se da rekla: „Znači, od mene nema više nikakve koristi”. Samo sat kasnije umrla je od moždanog udara.

Autor: Aleksandra Andrijević
Aleksandra Andrejević je školovana u programima Motesori, Valdorf, a takođe je predavač muzičkog programa Tobin.

Izvor: deteplus.rs, 06. maj 2010.

Similar Articles

Radionica “Kružne ... Tema radionice Studijske grupe za Valdorf pedagogiju, 24. januara je bila “Kružne igre ili ritmičko kolo”. Oko 40 vaspitačica, učiteljica, majki i drugih zainteresovanih za Valdorf pedagogiju
Tema meseca za februar je... “Prijatelj nije ništa manje nego remek delo prirode.”                    R. W. Emerson Prijatelji. Često ih uzimamo zdravo za gotovo.
Saznali i primenili u pra...   Od 80 pristiglih radova na nagradni konkurs Saznali i primenili u praksi 2016, rad Duške Jakić, polaznice seminara Principi Valdorf pedagogije u radu sa decom predškolskog uzrasta,
DA SVIMA PRIJA INKLUZIJA Pogledajte prezentaciju Da svima prija inkluzija, sa XVI Stručnih susreta “Vaspitači vaspitačima” http://www.slideshare.net/Obrazovanjeplus/susreti-vaspitaca-novembar-2010-da-svima-prija-inkluzija  Izvor: deteplus.rs, 28. novembar 2010.
Priprema za čas – ... Grupa učitelja je na seminaru “Da kod učitelja svako uči radosno i lako” u okviru Festivala obrazovanja, 3. i 4. septembra,  napravila predlog časa srpskog jezika za drugi razred,
Promena paradigme Pogledajte prevod ilustrovanog predavanja Kena Robinsona koje govori o potrebi da se u obrazovanju dese promene koje moraju da prate promene u društvu. PROMENA PARADIGME – OBRAZOVANJE
Tapšalica PETICE Lara i Una ponovo u akciji! Tapšalica petice je još jedan primer igre za razvoj koordinacije, ritma, motorike, kognitivnih i socijalnih veština kod dece. Pogledajte snimak OVDE.  
Tema meseca za decembar j... Ako bi nas neko pitao da li smo zadovoljni svim što imamo, veliki broj nas bi smatrao da nam nešto „fali“. Najveći broj ljudi živi živote za
Ulus-ove likovne radionic... Ulus-ove likovne radionice su nastale početkom 2013 godine pri Udruženju likovnih umetnika Srbije sa sedištem u Beogradu. Osnovane su da bi kroz kreativan rad, druženje i zabavu pomogli
Kraljevstvo potreba PRIJATELJSTVO KAO POTREBA Predstаvljаmo Vаm igru „Krаljevstvo potrebа” Jednа od аktivnosti u progrаmu organizacije Obrazovanje plus – „Dobrа sаrаdnjа sа roditeljimа = dobro deci+dobro nаmа+dobro njimа” posvećenа